Najraniji gmizavci, ptice i sisari možda su rađali žive mlade, otkrili su istraživači sa Univerziteta Nanjing i Univerziteta u Bristolu.
Do sada se smatralo da je jaje sa tvrdom ljuskom ključ uspeha amniota – grupe kičmenjaka koji prolaze kroz embrionalni ili fetalni razvoj unutar amniona, zaštitne membrane unutar jajeta.
Međutim, nova studija o 51 fosilnoj vrsti i 29 živih vrsta koje bi se mogle kategorisati kao oviparne (polažu jaja sa tvrdom ili mekom ljuskom) ili živorodne (rađaju žive mlade) sugeriše drugačije.
Nalazi, objavljeni u časopisu Nature Ecology & Evolution, pokazuju da sve velike evolucione grane Amniote, naime sisari, lepidosaurija (gušteri i srodnici) i arhosaurija (dinosaurusi, krokodili, ptice) otkrivaju živost i produženo zadržavanje embriona kod svojih predaka.
Produženo zadržavanje embriona (EER) je kada majka zadržava mlade na različito vreme, verovatno u zavisnosti od toga kada su uslovi najbolji za preživljavanje.
Iako se jaje sa tvrdom ljuskom često smatra jednom od najvećih inovacija u evoluciji, ovo istraživanje implicira da je EER ovoj određenoj grupi životinja dao konačnu zaštitu.
Profesor Majkl Benton sa Bristolske škole za nauke o Zemlji je objasnio: „Pre amniota, prvi tetrapodi koji su razvili udove iz ribljih peraja bili su uglavnom vodozemci po navikama. Morali su da žive u ili blizu vode da bi se hranili i razmnožavali, kao kod savremenih vodozemaca kao što su kao žabe i daždevnjaci“.
„Kada su amnioti došli na scenu pre 320 miliona godina, mogli su da se otrgnu od vode razvijajući vodootpornu kožu i druge načine da kontrolišu gubitak vode. Ali amnionsko jaje je bilo ključ. Rečeno je da je „privatno ribnjak’ u kojem je gmizavac u razvoju bio zaštićen od isušivanja u toploj klimi i omogućio Amnioti da se udalji od obale i dominira kopnenim ekosistemima.“
Vođa projekta, profesor Baoju Đijang, dodao je: „Ovaj standardni pogled je doveden u pitanje. Biolozi su primetili da mnogi gušteri i zmije pokazuju fleksibilnu reproduktivnu strategiju u odnosu na jajovodnost i živopisnost.“
„Ponekad, blisko srodne vrste pokazuju oba ponašanja, i ispostavilo se da se živorodni gušteri mogu vratiti na polaganje jaja mnogo lakše nego što se pretpostavljalo.“
„Takođe, kada pogledamo fosile, otkrivamo da su mnogi od njih bili živi nosioci, uključujući mezozojske morske gmizavce poput ihtiosaurusa i plesiosaurusa“, rekao je dr Armin Elsler. „Drugi fosili, uključujući horistodere iz kineske krede, koji su ovde opisani, pokazuju da se razlika između jajovodnosti i živonosnosti dešavala u drugim grupama, ne samo kod guštera.
Dr Džozef Kiting je objasnio: „EER je danas široko rasprostranjen među kičmenjacima, gde mladunčad u razvoju majka zadržava kraći ili duži vremenski period“.
„EER je uobičajen i varijabilan kod guštera i zmija danas. Njihovi mladi mogu biti pušteni, bilo u jajetu ili kao mali vijugavi, u različitim razvojnim fazama, a čini se da EER ima ekološke prednosti, možda omogućavajući majkama da puste svoje mlade kada su temperature dovoljno tople i zalihe hrane bogate.“
Profesor Benton je zaključio: „Naš rad, kao i rad mnogih drugih poslednjih godina, odbacio je klasični model ‘jajeta reptila’ iz udžbenika u korpu za otpatke.
„Prvi amnioti su razvili produženo zadržavanje embriona, a ne jaje sa tvrdom ljuskom kako bi zaštitili embrion u razvoju na kraće ili duže vreme unutar majke, tako da je rođenje moglo biti odloženo dok okruženje ne postane povoljno.“
„Da li su prve bebe amniota rođene u pergamentnim jajima ili kao žive, mali insektožderi koji škljocaju nije poznato, ali ova adaptivna roditeljska zaštita dala im je prednost u odnosu na mrijestenje ranijih tetrapoda.“
