Irački parlament je u ponedeljak sa zakašnjenjem odobrio rekordni budžet od 152 milijarde dolara za 2023. godinu, posle višemesečnih prepirki oko podele prihoda od nafte između centralne vlade u Bagdadu i poluautonomnog regiona iračkih Kurda na severu, piše AP.
Proces je takođe bio ometen sukobima između različitih stranaka iračkih Kurda. Budžet — odobren šest meseci u fiskalnoj godini i nakon četiri haotična kasnonoćna glasanja — dodeljuje 12,6% prihoda kurdskom regionu i smatra se da jača Bagdadovu ruku na prihodima od nafte.
Centralna vlada u Bagdadu i kurdska regionalna vlada u gradu Irbilu godinama su uvučene u spor oko prihoda od nafte, dok su konkurentne kurdske stranke takođe u sukobu oko svojih akcija.
U nedostatku obavezujućeg zakona koji detaljno opisuje podelu sredstava od izvoza nafte i gasa, kurdski region je samostalno krenuo sa izvozom, dok je Bagdad ostao pri stavu da bi sav izvoz trebalo da se odvija preko državne kompanije za marketing nafte, SOMO , pri čemu Irbil dobija deo profita.
Prema novom budžetu, kurdski region može da plasira sopstvenu naftu, ali mora da deponuje prihod na bankovni račun koji zvaničnici centralne vlade mogu da nadgledaju. Bagdad će zatim odbiti taj iznos od svoje mesečne alokacije kurdskoj regionalnoj vladi i prebaciti sav višak novca Irbilu.
Glasanje o budžetu se odugovlačilo nekoliko dana, dijelom zbog prigovora najveće kurdske stranke, Kurdistanske demokratske partije, na odredbe o procesu podjele prihoda i povezanom mehanizmu za rješavanje sporova.
Većinska šiitska koalicija ima najviše mesta u iračkom parlamentu od 329 mesta, sa 220 mesta. Kurdi, koji su druga po veličini etnička grupa u Iraku, imaju oko 60 mesta, ali su podeljeni između dve glavne stranke: KDP i Patriotske unije Kurdistana (PUK), koje su često u sukobu.
Finalizacija budžeta u ponedeljak bila je pobeda vlade premijera Mohameda Šije al Sudanija, koja je formirana prošle godine nakon dugotrajnog političkog vakuuma nakon izbora 2021.
Al-Sudani je došao na vlast uz podršku Koordinacionog okvira, koalicije proiranskih partija, nakon uticajnog šiitskog sveštenika i političkog lidera Muktade al-Sadra — čija je stranka osvojila najveći deo poslaničkih mesta, ali nedovoljno da formira vlada — povukao se iz politike.
Paralizovan političkim zastojem, parlament prošle godine nije usvojio budžet. Sa budžetom koji je sada na snazi za 2023. godinu, al-Sudanijeva vlada se nada da će se boriti protiv siromaštva i doneti preko potrebnu ekonomsku stabilnost.
Međutim, neki analitičari kažu da je budžet zasnovan na preterano ružičastim izgledima i upozoravaju na rastući deficit.
Budžet predviđa prihode za 2023. na oko 103,3 milijarde dolara, na osnovu projektovane cene od 70 dolara po barelu za izvoz nafte, glavnog izvora prihoda za Irak, sa izvozom procenjenim na 3,5 miliona barela dnevno, uključujući 400.000 hiljada barela iz kurdskog regiona. Budžet procenjuje deficit od oko 48 milijardi dolara.
„Novi budžet je razlog za zabrinutost, jer se u velikoj meri oslanja na prihode od nafte“, rekao je Mudhar Mohamed Salih, Al-Sudanijev savetnik za finansijska pitanja. „Ako cene nafte padnu, deficit će se povećati, primoravajući vladu da pozajmljuje novac. Ovo je rizičan predlog, jer bi mogao da dovede do problema sa dugom.“
U prošlomesečnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda o finansijama Iraka upozorava se da bi „fiskalno popuštanje“ predloženo u planu budžeta moglo da dovede do inflacije i nestabilnosti deviznog kursa na kratak rok, dok bi u srednjem roku fluktuacije cena nafte mogle dovesti do „kritični rizici makroekonomske stabilnosti“.
„Uz veliki porast cena nafte, trenutni fiskalni stav mogao bi da dovede do povećanja deficita i intenziviranja finansijskih pritisaka u narednim godinama“, navodi se u izveštaju.
Na glasanju u ponedeljak su takođe odobreni isti budžeti od 152 milijarde dolara za 2024. i 2025. – očigledno da bi se izbeglo cenkanje oko ovog pitanja u naredne dve godine.
Sednica parlamenta usledila je nakon nenajavljene posete Iraku iranskog generala Esmaila Gaanija, prema rečima dvojice iračkih šiitskih političkih zvaničnika koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni jer nisu bili ovlašćeni da komentarišu posetu.
Gaani je na čelu Kuds snaga Revolucionarne garde, ekspedicionog ogranka paravojne organizacije odgovorne samo iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju. Zamenio je najvišeg iranskog generala Kasema Sulejmanija, ubijenog u američkom vazdušnom napadu u Bagdadu u januaru 2020.
Dvojica zvaničnika rekli su da je Gaani napustio Bagdad u četvrtak uveče, neposredno pre nego što se parlament sastao na svojoj prvoj kasnonoćnoj sednici da bi počeo glasanje o budžetu.
