Kseroderma pigmentosum (KSP) je redak i razarajući genetski poremećaj koji karakteriše nesposobnost da se popravi oštećenje kože uzrokovano ultraljubičastim (UV) svetlom. Kao rezultat toga, pacijenti sa KSP razvijaju rak kože, obično u detinjstvu. Kada se dijagnostikuje, mogu se zaštititi izbegavanjem sunčeve svetlosti (zbog toga se ponekad nazivaju „decom noći“), nošenjem posebne odeće i naočara za sunce i korišćenjem kreme za sunčanje.
Ali neki će takođe razviti neurodegenerativna stanja kao što su gubitak sluha, gubitak intelektualne funkcije, loša koordinacija i napadi. Otkrivanje zašto je to tako i kod kojih pacijenata će verovatno razviti takva stanja, prioritet je za KSP istraživače.
Dr Sophie Momen, konsultant dermatolog u Gui’s and St Thomas’ NHS Foundation Trust, London, UK i istraživač u laboratoriji profesorke Serene Nik-Zainal na Univerzitetu u Kembridžu, govoriće na godišnjoj konferenciji Evropskog društva za humanu genetiku rad njenog tima na razvoju algoritma ranog otkrivanja za predviđanje kod kojih pacijenata može razviti takvu neurodegeneraciju.
Do sada je bilo malo istraživanja u ovoj oblasti, delom zato što je KSP retko stanje koje pogađa jednu od milion ljudi, i zato što je mozak, kao nedostupan organ kod živih pacijenata, veoma teško istražiti.
Istraživači su uzeli uzorke krvi pacijenata sa KSP sa i bez neurodegeneracije, kao i od članova porodice bez KSP, i pretvorili ove uzorke u pluripotentne matične ćelije (ćelije koje se mogu formirati u različite tipove ćelija). Istraživači su tada mogli da identifikuju matične ćelije koje će postati moždane ćelije (neuroni).
„Sproveli smo različite eksperimente na ovim neuronima koristeći multi-omske tehnologije kako bismo pokušali da razumemo zašto su neki pacijenti sa KSP razvili neurodegeneraciju, a neki ne. Na osnovu toga smo mogli da razvijemo naš algoritam. Ovo će biti korisno ako možemo nešto da ponudimo pacijentima. da pokušamo da usporimo ili zaustavimo početak neurodegeneracije. Naše istraživanje je otkrilo moguće mete leka, koji bi to mogli učiniti u budućnosti“, kaže dr Momen.
Istraživači su imali sreću, kažu oni, što su imali pristup velikoj grupi pacijenata sa nacionalne KSP klinike u Gaju i Sent Tomasu, gde sve pacijente sa britanskom rezidentnošću sa ovim stanjem brine isti klinički tim. „Posedovanje takve klinike znači da se pacijenti sa retkim bolestima mogu dugoročno pratiti na jednom mestu, a to olakšava istraživanja kao što je naše“, kaže dr Momen. „Ovo je prvi put da je toliko pacijenata sa KSP proučavano i da su njihovi neuroni okarakterisani tako duboko.“
Od kada je klinika osnovana 2010. godine, pacijenti u Velikoj Britaniji su dobro informisani o fotozaštiti i ranom otkrivanju karcinoma kože, i kao rezultat toga žive dugo. „Niko od naših pacijenata nije umro od raka kože“, kaže dr Momen.
„Često se kaže da pacijenti sa KSP umiru u svojim 20-im i 30-im godinama, bilo zbog raka kože ili neurodegeneracije, ali to nije uvek slučaj. Važno je prepoznati da postoje pacijenti sa KSP-om koji ne razviju neurodegeneraciju i uglavnom razvijaju rak kože, protiv kojih mogu preduzeti zaštitne mere u ranoj fazi.“
Rezultati takođe mogu biti korisni u razumevanju zašto inače zdravi ljudi razvijaju neurodegeneraciju kako stare. Tokom proteklih nekoliko godina, proučavanje pacijenata sa KSP-om pomoglo je naučnicima da shvate zašto neki inače zdravi ljudi razviju rak kože nakon izlaganja UV svetlu. „Sada možemo ekstrapolirati nalaze u našoj studiji na razumevanje zašto je neispravan put popravke DNK uključen u KSP uključen u zdravlje mozga, a to nam može pomoći da razumemo zašto neki ljudi razvijaju neurodegeneraciju kako stare.“
Dalje studije validacije algoritma ranog otkrivanja biće neophodne pre nego što se on može koristiti kao prediktivni alat u kliničkoj praksi. Takođe će biti potrebna klinička ispitivanja da bi se videlo koji lekovi, ako ih ima, mogu biti korisni u zaustavljanju ili odlaganju neurodegeneracije kod pacijenata koji su identifikovani kao rizični.
„Nisam očekivao da ćemo moći tako jasno da okarakterišemo neurone izvedene od onih pacijenata sa i bez neurodegeneracije. Kada smo koristili proteomiku, rezultati su nam omogućili da jasno vidimo da li pacijenti imaju neurodegeneraciju ili ne“, kaže dr Momen. „Ovo je veoma ohrabrujuće i, nadamo se, dalji korak na putu ka efikasnom lečenju ovog uznemirujućeg stanja.“
Profesor Aleksandar Rejmond, predsedavajući konferencije, rekao je: „Naša sposobnost da personalizujemo tretmane će se prevesti u efikasniji zdravstveni sistem. Da bismo postigli ovaj cilj, potrebni su nam novi pristupi da prepoznamo one u populaciji koji su u većoj opasnosti.“
