Evropski lideri u poseti Tunisu obećali su u nedelju više od milijardu evra finansijske pomoći, kao i ulaganja u podmorske kablove za prenos podataka i obnovljivu energiju u nastojanju da povrate stabilnost u toj severnoafričkoj zemlji — i da potiču migracije sa njenih obala u Evropu.
Sve autokratskiji predsednik Tunisa ugostio je lidere Italije, Holandije i Evropske komisije na razgovorima koji imaju za cilj da izglade put međunarodnoj finansijskoj pomoći ovoj sve problematičnijoj zemlji. Podrška tuniskog predsednika Kajsa Sajeda ključna je za svaki dogovor Evropske unije o suzbijanju migracija.
Uoči razgovora, Saied je nenajavljeno posetio migrantski kamp u priobalnom gradu Sfaksu, centralnoj početnoj tački za putovanja brodom koji prelaze Sredozemno more do Italije. Saied je razgovarao sa porodicama koje žive u kampu i zamolio se za međunarodnu pomoć Afrikancima koji se približavaju Tunisu kao tranzitnoj tački da stignu do Evrope.
Njegove brižne reči i saosećajne slike objavljene na predsednikovoj Fejsbuk stranici, u oštroj su suprotnosti sa Saiedovim stavom ranije ove godine, kada je podsticao rasističko zlostavljanje crnih afričkih migranata u Tunisu govorom koji je suprotstavio navodnu zaveru da se izbriše arapski identitet svoje zemlje.
Predsednica i premijerka Tunisa Najla Bouden sastala se u nedelju sa italijanskim premijerom Đorđom Melonijem, holandskim premijerom Markom Ruteom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Nakon razgovora, Fon der Lajen je najavila program u pet tačaka za podršku Tunisu, uključujući do 1,05 milijardi evra (1,1 milijardu dolara pomoći za zaduženi budžet Tunisa. O planu će se razgovarati sa svih 27 zemalja EU na njihovom sledećem samitu krajem juna , Ona je rekla.
Pored budžetske pomoći, EU razgovara o ulaganju u širokopojasnu i drugu digitalnu infrastrukturu velike brzine za Tunis i 300 miliona evra u projekte vodonika i drugih obnovljivih izvora energije, rekla je fon der Lajen.
Plan takođe uključuje 100 miliona evra za tuniske vlasti za sprovođenje operacija potrage i spasavanja migranata i operacija protiv krijumčarenja, rekla je ona. Usred kritika grupa za zastupanje migranata o prisilnoj repatrijaciji, fon der Lajen i Rute su insistirale da će program poštovati ljudska prava.
Cilj je da se „ubije taj cinični poslovni model krijumčara čamaca. Migracije su u ovom trenutku jedno od najvažnijih pitanja sa kojima se svi suočavamo“, rekao je Rutte.
Zaustavljena migracija posebno je važna za krajnje desničarsku Meloni, koja je bila na drugom putu za nedelju dana u Tunis. Italija je odredište za većinu migranata u Evropu koji odlaze iz severnoafričke nacije, čija ekonomija lebdi ka kolapsu.
Meloni je pozdravila nedeljne najave i rekla da se nada da su one otvorile put Tunisu da dobije 1,9 milijardi dolara zaustavljene podrške Međunarodnog monetarnog fonda.
Sajed je odbio uslove za novac od MMF-a, koji uključuju smanjenje subvencija za brašno i gorivo, smanjenje velikog sektora javne uprave i privatizaciju javnih preduzeća koja prave gubitke.
Predsednik upozorava da bi takvi potezi izazvali socijalne nemire, i naježi se na ono što on naziva zapadnim diktatima. Stanovništvo je već nemirno i razočarano i Saiedovim vođstvom i decenijskim eksperimentom zemlje sa demokratijom.
To je guralo sve više Tunišana da rizikuju opasna putovanja brodom preko Mediterana u potrazi za boljim životom u Evropi. Tunis je takođe glavna tranzitna tačka za druge koji žele da migriraju: podsaharski Afrikanci čine većinu onih koji odlaze sa obala Tunisa.
„Tunis je prioritet, jer bi destabilizacija u Tunisu imala ozbiljne reperkusije na stabilnost cele severne Afrike, a te posledice neizbežno stižu ovde“, rekao je Meloni u četvrtak.
Saied je rekao da rešavanje problema njegove zemlje zahteva ne samo poboljšanu bezbednost, već i „alatke za eliminisanje bede, siromaštva i uskraćenosti“.
Agencija za rejting Fitch je u petak dodatno snizila rejting Tunisa, što znači da se zemlja sve više približava potencijalnom neizvršenju duga. Agencija je navela neuspeh vlade da nastavi sa reformama potrebnim za oslobađanje sredstava MMF-a.
Budžetski deficit Tunisa je pogoršan pandemijom COVID-19 i posledicama ruskog rata u Ukrajini, a pomoć MMF-a je zaustavljena zbog političkih tenzija i otpora Saieda potrebnim reformama. Saied je raspustio parlament i prepravio ustav kako bi se dala veća ovlašćenja predsedništvu, a nadgledao je obračun protiv opozicionih ličnosti i nezavisnih medija.
Saied je rekao da se Tunis bori da izađe na kraj sa migrantima iz drugih afričkih zemalja koji se nastanjuju u Tunisu ili prolaze kroz njega, i pozvao na međunarodnu pomoć u borbi protiv mreža krijumčarenja migranata koje „smatraju te imigrante kao robu bačenu u more ili pesak pustinje“.
Nije se obratio velikom broju Tunišana koji napuštaju njegovu zemlju u Evropu.
Poseta je usledila nakon što su zemlje članice EU u četvrtak potpisale sporazum o planu za podelu odgovornosti za migrante koji neovlašćeno ulaze u Evropu. Plan je još uvek u ranoj fazi.
