U Crnoj Gori je izborna tišina pred parlamentarne izbore koji će se održati sutra, a na kojima će se pred biračima naći 15 lista stranaka i koalicija. Ključni politički akteri u prvi plan stavili su socijalna pitanja i rešavenja društvenih i privrednih problema.
Ovi izbori, održavaju se 14 i po meseci pre regularnog roka, i posle pada dve vlade. Aktuelna, vlada Dritana Abazovića je duže u tehničkom mandatu – nego što je imala podršku u parlamentu. Zato se s posebnom pažnju iščekuje raspored snaga novog skupštinskog saziva, i dogovori koji bi doveli do stabilne većine za formiranje izvršne vlasti i izlazak iz političke i institucionalne krize koja u Crnoj Gori traje dve i po godine.
Pozicije glavnih aktera političke scene kao da se već znaju i u Crnoj Gori se favoritom smatra Pokret Evropa sad, koji recimo, na prethodnim parlamentarnim izborima nije ni postojao, a sada, očekuju da budu okosnica nove vlade, navode da imaju veliki koalicioni kapacitet i da su svesni da je stabilnost vlade, preduslov za dalje reforme.
“Ja sam ubijeđen da će izborni rezultat upravo diktirati ko će biti u novoj vladi. Dakle, mi ćemo na osnovu toga vidjeti koje prihvatljiv koalicioni kapacitet našim biračima, i ja smatram, iskreno da je to najbolji način da mi odredimo buduću koaliciju. Saradnja sa DPS-om ne dolazi u obzir“, kaže Vasilije Čarapić iz pokreta Evropa sad.
U DPS-u, čiju listu sada predvodi Danijel Živković, smatraju da su tokom dve i po godine otkako su u opoziciji, uz reforme i promene unutar stranke, koncipirali izborni program po meri potreba građana i stvorili poziciju koja će im obezbediti učešće u stvaranju političke stabilnosti u zemlji.
“Da političke stranke, koje su prije svega proevropske orjentacije, porazgovaraju o tome na koji način mogu podjeliti odgovornost kako bi na najbolji način izašli u susret očekivanjima građana, a građani Crne Gore, njih 80 posto, vjeruje da je budućnost Crne Gore u Evropskoj uniji“, napominje Andrija Nikolić iz Demokratske partije socijalista.
U Koaliciji “Za budućnost Crne Gore“, čiju okosnicu čine tri stranke bivšeg Demokratskog fronta, podsećaju da nisu učestvovali u vladi Zdravka Krivokapića, niti u vladi Dritana Abazovića, da imaju dobar ekonomski program i da je vreme da im se, kao pobednicima režima Mila Đukanovića, da prilika.
“Oni koji su oborili režim Mila Đukanovića i koji su pobjedili samog Đukanovića u predsjedničkoj kampanji, da oni treba da formiraju parlamentarnu većinu i svakako da napravimo jednu ubjedljiviju parlamentarnu većinu od one koju smo imali 2020. godine. Takođe bi trebalo otvoriti vrata i autentičnim predstavnicima nacionalnih manjina“, smatra Andrija Mandić iz Nove srpske demokratije.
Tu staru pobedničku većinu iz 2020. činile su i dve stranke koje sada nastupaju u koaliciji – Demokrate Alekse Bečića i Ura, Dritana Abazovića, koje će takođe, uz preostale konkurente, odmeriti svoj uticaj i snagu.
