U Briselu već neko vreme ističu da je rat u Ukrajini definitivno promenio debatu o proširenju. Neplanirana posledica ruskog napada na Ukrajinu je jasna svest u ostatku Evrope da je neizbežno odgovoriti na aspiracije o članstvu Kijeva, a posledično Zapadnog Balkana.
Unutar EU je otvorena debata o pripremi za Uniju od 36 ili 38 članica, a ujedno i o boljoj pripremi zemalja kandidata za članstvo. Ishod i trajanje debate su neizvesni, ali neki od važnih koraka desiće se već pre kraja godine.
„Više nije dovoljno samo reći da su vrata otvorena, moramo pomoći partnerima da kroz njih prođu“, kaže predsednica Evropske komisije i predlaže plan u četiri tačke – povezivanje Zapadnog Balkana za zajedničkim evropskim tržištem, povećanje pristupnih fondova, uz uslov jačanja regionalne saradnje i ubrzanja temeljnih reformi.
Šta će tačno biti u ovom planu biće poznato u oktobru, kada Evropska komisija objavi svoj godišnji izveštaj o proširenju.
Iz Pariza takođe stižu signali da bi između oktobra i decembra, pod pritiskom očekivane odluke o otvaranju pregovora sa Ukrajinom, trebalo utvrditi jasne ciljeve i međukorake za zemlje kandidate na putu do članstva.
Taj trenutak bi mogao da bude i prvi test uverljivosti evenutalne nove politike prema Balkanu.
Ako ponuda bude parcijalna integracija u zajedničko tržište i dodatna ali ne i značajna sredstava iz fondova EU, kako se naslućuje iz govora Fon der Lajenove, to neće biti dovoljno da preokrene dinamiku procesa, smatra Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost.
Ćerimagić veruje da je delimično uključivanje regiona u neke politike, programe i agencije EU vrlo korisno, ali neće motivisati političare u regionu da brže idu ka Evropi i rešavaju otvorena pitanja na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.
„EU bi morala reći da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da postanu članice EU do kraja ove decenije. U slučaju da se, iz raznih nepredvidivih razloga, EU u tom periodu ne reformiše, one zemlje regiona koje zaista budu spremne, imale bi pravo da učestvuju u jedinstvenom evropskom tržištu, uživaju četiri slobode kretanja (ljudi, robe, kapitala i usluga) i mogle bi da rade na pristupanju Šengenu, uz tehničku i finansijsku podršku kakvu imaju i članice EU. Takva ponuda bi promenila dinamiku i odnos prema EU u regionu“, smatra Ćerimagić.
