Lezbejke, gej i biseksualne (LGB) osobe imaju više nego dvostruko veće šanse od heteroseksualnih osoba istog uzrasta da dožive samoubilačke misli ili samopovređivanje, otkriva nova studija koju su vodili istraživači UCL.
Studija, objavljena u časopisu Social Psichiatry and Psychiatric Epidemiology, je prva koja je analizirala nacionalno reprezentativne podatke o seksualnoj orijentaciji i samoubistvu u Engleskoj, a istovremeno je u mogućnosti da uporedi pojedinačne grupe seksualnih manjina. Istraživači su analizirali podatke kombinovane iz dve ankete domaćinstava od 10.443 odrasle Engleze (starosti od 16 i više godina), reprezentativne za populaciju, uzorkovane 2007. i 2014. godine.
Pored toga što su otkrili povećanu verovatnoću samoubilačkih misli u prošloj godini među lezbejkama ili gej odraslim osobama u poređenju sa heteroseksualcima, i doživotnog nesuicidalnog samopovređivanja među biseksualcima, lezbejkama ili gej osobama, takođe su otkrili da depresija, anksioznost i iskustva diskriminacije ili maltretiranja mogu delimično doprineti ovim povećanim rizicima.
Što se tiče, istraživači nisu pronašli poboljšanje u ovim nejednakostima u samoubilačkim mislima i samopovređivanju između dve vremenske tačke.
Vodeći autor dr Aleksandra Pitman (UCL Psichiatri) rekla je: „Dok nacionalna istraživanja o britanskim stavovima prema istopolnim vezama sugerišu da je društvo postalo tolerantnije prema ljudima koji su homoseksualci, lezbejke ili biseksualci, jasno je da predstoji dug put, pošto se rezultati mentalnog zdravlja koje smo proučavali nisu poboljšali tokom perioda našeg istraživanja.“
„Ljudi sa seksualnim manjinskim identitetom nastavljaju da se suočavaju sa više diskriminacije i maltretiranja nego heteroseksualni ljudi, a takođe je veća verovatnoća da će doživeti uobičajene probleme mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost. Naša studija sugeriše da ova iskustva diskriminacije i maltretiranja mogu imati određenu ulogu u povećavajući rizik od samoubistva i to zahteva dalja istraživanja.“
„Kliničari treba da budu svesni ovih pitanja, kako bismo na najbolji način podržali mentalno zdravlje LGB pacijenata, dok društvo u celini takođe ima ulogu u smanjenju diskriminacije. Državna tela, škole, radna mesta i pojedinci treba da razmotre sopstvene kulture i stavove prema ljudima iz seksualnih manjinskih grupa i osporavaju diskriminatorno ponašanje“.
Istraživači su prethodno otkrili, kada su analizirali isti skup podataka, povećanu verovatnoću depresije, anksioznosti, zloupotrebe alkohola i droga među odraslim LGB osobama u poređenju sa njihovim heteroseksualnim vršnjacima. U trenutnoj studiji otkrili su da je polovina odraslih lezbejki ili homoseksualaca iskusila maltretiranje, a svaki peti je doživeo diskriminaciju na osnovu svoje seksualne orijentacije tokom prošle godine.
Za biseksualne odrasle osobe, skoro polovina je iskusila maltretiranje, a svaki deseti iskusio je diskriminaciju na osnovu svoje seksualne orijentacije u protekloj godini.
Istraživači su otkrili da čak i nakon što se uzme u obzir povećani rizik od uobičajenih problema mentalnog zdravlja (depresija i anksioznost), odrasle lezbejke i gej osobe i dalje imaju više nego dvostruko veće šanse da prijave prošlogodišnje misli o samoubistvu od heteroseksualaca, a lezbejke, gej i biseksualne odrasle osobe imali su više od tri puta veću verovatnoću da će prijaviti doživotno nesuicidno samopovređivanje nego heteroseksualci. Nalazi su bili slični i za muškarce i za žene, a ove nejednakosti se nisu promenile između 2007. i 2014. godine.
Kada su istraživali komparativnu verovatnoću pokušaja samoubistva u prošloj godini, istraživači su otkrili povećani rizik za biseksualne odrasle osobe u poređenju sa heteroseksualcima, ali to više nije bilo očigledno kada se uzme u obzir povećan rizik od uobičajenih problema sa mentalnim zdravljem. Istraživači upozoravaju da su proporcije pokušaja samoubistva u prošloj godini bile relativno niske, njihovi nalazi ne isključuju nužno povećan rizik od pokušaja samoubistva među seksualnim manjinama u cjelini.
Dalja analiza je sugerisala da iskustva maltretiranja mogu doprineti povećanju verovatnoće samoubilačkih misli među lezbejkama ili gej odraslim osobama, i da iskustvo diskriminacije i maltretiranja (oba kategorisana kao manjinski faktori stresa) mogu doprineti povećanom riziku od samopovređivanja među lezbejkama. , odrasli homoseksualci i biseksualci.
Prvi autor Garrett Kidd, koji je radio na studiji kao svoju disertaciju za magistra kliničkih mentalnih nauka na UCL psihijatriji, rekao je: „Naši nalazi doprinose zabrinjavajućoj slici zdravstvenih nejednakosti sa kojima se suočavaju lezbejke, gejevi i biseksualci.
„Naše zdravstvene usluge moraju biti poboljšane kako bi zadovoljile potrebe LGBTK+ osoba, jer se neki ljudi možda neće osjećati ugodno otkrivajući svoju seksualnu orijentaciju, što može ometati razumijevanje njihovih zdravstvenih i društvenih potreba. Takođe moramo ponuditi više usluga mentalnog zdravlja, posebno prilagođen LGBTK+ osobama, idealno uz podršku u zajednici.“
Istraživači kažu da su potrebna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti razumjeli razlozi zbog kojih grupe seksualnih manjina češće doživljavaju samoubilačke misli ili samopovređivanje, kao što je to kako viktimizacija, porodično okruženje ili stigma mogu biti faktori koji doprinose, i kako bi se razvilo javno zdravlje intervencije koje bi mogle smanjiti samoubistvo i potencijalno spasiti živote.
