Tim istraživača sa Univerziteta u Bristolu rasvetlio je život drevnog reptila Rhinhosaurusa, koji je hodao zemljom pre 250-225 miliona godina, pre nego što su ga zamenili dinosaurusi.
Rhinhosaurusi su malo shvaćena grupa drevnih gmizavaca veličine ovce koji su napredovali tokom trijaskog perioda, vremena generalno tople klime i teške vegetacije.
U novoj studiji, istraživači su proučavali uzorke pronađene u Devonu i koristili CT skeniranje da vide kako su se zubi istrošili dok su se hranili i kako su novi zubi dodavani na poleđini zubnih redova kako su životinje rasle.
Nalazi, objavljeni danas u Paleontologiji, pokazuju da su ovi rani biljojedi verovatno na kraju umrli od gladi u starosti, a vegetacija je uzela danak na njihovim zubima.
„Prvi put sam proučavao rinhosauruse pre mnogo godina“, rekao je vođa tima profesor Majk Benton sa Bristolske škole nauka o Zemlji, „i bio sam zapanjen otkrićem da u mnogim slučajevima oni dominiraju njihovim ekosistemima. Ako ste pronašli jedan fosil, našli ste stotine. Oni su bili ovce ili antilope svog vremena, a ipak su imali specijalizovane zubne sisteme koji su očigledno bili prilagođeni za suočavanje sa masom teške biljne hrane.“
Dr Rob Koram, koji je otkrio fosile u Devonu, rekao je: „Fosili su retki, ali su povremeno pojedinci bili zakopani tokom rečnih poplava. Ovo je omogućilo da se sastavi niz kostiju vilice rinhosaurusa koji su bili u rasponu starosti od prilično mladih , možda čak i bebe, preko odraslih, uključujući i jednu posebno staru životinju, trijaskog oldtajmera čiji su se zubi istrošili i verovatno se borio da dobije dovoljno ishrane svakog dana.“
„Upoređujući redosled fosila tokom njihovog života, mogli smo da vidimo da kako su životinje stare, područje istrošenih čeljusti u bilo kom trenutku pomeralo se unazad u odnosu na prednji deo lobanje, dovodeći nove zube i novu kost u habanje“, rekao je Thitivoot Sethapanichsakul koji je proučavao čeljusti kao deo svog magistara iz paleobiologije. „Očigledno je da su jeli zaista tešku hranu poput paprati, koja je nosila zube do kosti vilice, što znači da su u osnovi seckali svoje obroke mešavinom zuba i kostiju.
„Na kraju, međutim, nakon određenog uzrasta – nismo sigurni koliko godina – njihov rast se usporio, a područje habanja je bilo fiksirano i postajalo sve dublje i dublje“, dodao je dr Koram. „Danas je to kao slonovi — imaju fiksan broj zuba koji ulaze u upotrebu pozadi, a posle sedamdesete godine dobiju poslednji zub, i to je to.
„Ne mislimo da su rinhosaurusi živeli toliko dugo, ali njihova biljna hrana je bila toliko testirana da su im se vilice jednostavno istrošile i verovatno su na kraju umrli od gladi.“
Rinchosaurusi su bili važan deo ekosistema na kopnu tokom trijasa, kada se život oporavljao od najvećeg masovnog izumiranja na svetu, na kraju prethodnog permskog perioda. Ove životinje su bile deo ovog oporavka i postavljale scenu za nove tipove ekologije kada su prvi dinosaurusi, a kasnije i sisari postali dominantni, dok se savremeni svet polako konstruisao.
Upoređujući primere ranijih rinhosaurusa, kao što su oni iz Devona, sa kasnijim primerima iz Škotske i Argentine, tim je takođe mogao da pokaže kako su njihovi zubi evoluirali tokom vremena i kako su im njihovi jedinstveni zubi omogućili da se dva puta diverzifikuju, u Srednji, a zatim u kasnom trijasu. Ali na kraju, klimatske promene, a posebno promene dostupnih biljaka, izgleda da su omogućile dinosaurusima da preuzmu vlast dok su rinhosaurusi izumirali.
