Nova studija koja se pojavljuje u recenziranom časopisu PLOS ONE pokazuje kako su savezna i državna blokada i zdravstveni mandati sprovedeni radi suzbijanja širenja COVID-19 uticali na mentalno zdravlje ljudi koji žive u četiri geografska regiona SAD i koji su povezani sa dve velike političke stranke.
Grupa profesora, osoblja i studenata istraživača na Univerzitetu u Kanzasu generisala je mape zasnovane na podacima kako bi potražila prostorne trendove i zajednice sa sličnim mentalnim zdravljem i ishodima COVID-19.
„Fokusirali smo se na tri varijable koje predstavljaju ishode mentalnog zdravlja u SAD – brige oko finansija, osećaj anksioznosti i osećaj depresije – i proučavali smo kako se to promenilo tokom pandemije“, rekao je glavni autor Hiroko Kobajaši, student psihologije na KU. . „Iz podataka smo videli da se više ljudi oseća uznemireno i depresivno zbog pojave nove varijante COVID-19 – delta u to vreme – i da je ovo povećanje bilo najistaknutije u južnim i republikanskim državama. Pored toga, mnoge južne države pokazao slične promene u procentu ljudi koji se osećaju anksioznim ili zabrinutim za finansije između marta 2021. i januara 2022.
Kobajaši i njegov kolega student KU Raul Saenz-Escarcega, zajedno sa istraživačkim asistentom Aleksandrom Fulkom, izveli su istragu pod mentorstvom koautora Folashade Agusto, vanrednog profesora ekologije i evolucione biologije.
„Na početku pandemije uvedeni su različiti napori za ublažavanje posledica, napori kao što su socijalno distanciranje, zatvaranje škola i događaja i zabrana putovanja; zaražene osobe i sumnjivi slučajevi stavljeni su u karantin ili im je savetovano da se samoizoluju“, rekao je Agusto. „Neke od ovih mera mogu imati dalekosežan uticaj na mentalno zdravlje ljudi i opšte populacije. Prevalencija simptoma anksioznog poremećaja je porasla, dok su simptomi depresije takođe porasli. S obzirom na važnost mentalnog zdravlja, koristili smo podatke koji ukazuju na mentalno zdravlje i mapirao sličnosti između država u pogledu ovih indikatora mentalnog zdravlja.“
KU grupa se oslanjala na podatke ankete Delphi grupe na Univerzitetu Carnegie Mellon, izvodeći studiju algoritama grupisanja i dinamičkog „konektoma“ – termina koji opisuje ukupnu povezanost mreže – dobijenu analizom kliznog prozora.
Tim je rekao da se nedostatak sveobuhvatne federalne politike COVID-19 u njihovim podacima odražava pojavom regionalnih razlika u tome koliko su ljudi ozbiljno iskusili posledice pandemije za mentalno zdravlje.
„Otkrili smo da je nedostatak intervencije nacionalne vlade odigrao ključnu ulogu u tome koliko je dobro opšta populacija reagovala na povećanje incidencije COVID-19“, rekao je Saenz-Eskarcega. „Odluka Sjedinjenih Država da se opredele za pojedinačne državne politike dovela je do suprotstavljenih informacija iz nekoliko državnih politika, i lošeg upravljanja vakcinama, što je dovelo do porasta izveštaja o incidenciji COVID-19, što se poklopilo sa asocijacijom na pojačano osećanje anksioznosti. Iako je postojala vladina intervencija u vidu programa ekonomske pomoći kako bi se obuzdale finansijske brige, pokrivenost delta varijante koja se pojavila videla je pozitivnu povezanost anksioznosti širom država.“
Ove regionalne razlike su se mogle iskusiti na bezbroj načina u interakcijama ljudi u zajednici i ličnim životima.
„Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, mentalno zdravlje pojedinca obuhvata njihovo emocionalno, psihološko i socijalno blagostanje“, rekao je Agusto. „Mentalno zdravlje utiče na sposobnost pojedinca da donosi zdrave izbore, nosi se sa stresom, pa čak i na njihov međuljudski odnos sa drugima.“
