Kada ste pod stresom, visokokalorična užina može izgledati kao utešna. Ali ova kombinacija ima lošu stranu. Prema naučnicima iz Sidneja, stres u kombinaciji sa hranom bogatom kalorijama stvara promene u mozgu koje podstiču više jedenja, podstiču želju za slatkom, veoma ukusnom hranom i dovode do viška težine.
Tim sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan otkrio je da stres prevazilazi prirodnu reakciju mozga na sitost, što dovodi do neprekidnih signala nagrađivanja koji podstiču jedenje više ukusne hrane. Ovo se dogodilo u delu mozga koji se zove lateralna habenula, koja kada se aktivira obično prigušuje ove signale nagrade.
„Naši nalazi otkrivaju da stres može nadjačati prirodnu reakciju mozga koja umanjuje zadovoljstvo stečeno jelom – što znači da se mozak neprestano nagrađuje da jede“, kaže profesor Hercog, stariji autor studije i gostujući naučnik na Institutu Garvan.
„Pokazali smo da hronični stres, u kombinaciji sa visokokaloričnom ishranom, može da podstakne sve veći unos hrane, kao i sklonost ka slatkoj, veoma ukusnoj hrani, čime se promoviše debljanje i gojaznost. Ovo istraživanje naglašava koliko je zdrava ishrana ključna u vreme stresa.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Neuron.
Dok neki ljudi jedu manje tokom stresa, većina će jesti više nego obično i birati opcije bogate kalorijama sa visokim sadržajem šećera i masti.
Da bi razumeli šta pokreće ove navike u ishrani, tim je istraživao na modelima miševa kako različita područja u mozgu reaguju na hronični stres pod različitim dijetama.
„Otkrili smo da je oblast poznata kao lateralna habenula, koja je inače uključena u isključivanje nagrađivanja mozga, bila aktivna kod miševa na kratkotrajnoj ishrani sa visokim sadržajem masti kako bi zaštitila životinju od prejedanja. Međutim, kada su miševi bili pod hroničnim stresom, ovaj deo mozga je ostao tih – dozvoljavajući signalima nagrade da ostanu aktivni i podstiču hranjenje iz zadovoljstva, ne reagujući više na regulatorne signale sitosti“, objašnjava prvi autor dr Keni Či Kin Ip sa Instituta Garvan.
„Otkrili smo da su miševi pod stresom na ishrani sa visokim sadržajem masti dobili dvostruko više na težini od miševa na istoj dijeti koji nisu bili pod stresom.
Istraživači su otkrili da je u centru povećanja telesne težine molekul NPI, koji mozak proizvodi prirodno kao odgovor na stres. Kada su istraživači blokirali NPI da aktivira moždane ćelije u lateralnoj habenuli kod miševa pod stresom na dijeti sa visokim sadržajem masti, miševi su konzumirali manje visokokalorijske hrane, što je rezultiralo manjim povećanjem telesne težine.
Istraživači su zatim izvršili „test preferencije sukraloze“ – dozvoljavajući miševima da biraju da piju vodu ili vodu koja je bila veštački zaslađena.
„Miševi pod stresom koji su bili na dijeti sa visokim sadržajem masti konzumirali su tri puta više sukraloze od miševa koji su bili na samoj ishrani sa visokim sadržajem masti, što sugeriše da stres ne samo da aktivira više nagrade kada jedu, već posebno izaziva žudnju za slatkom, ukusnom hranom“, kaže prof. Herzog.
„Ključno je da nismo videli ovu sklonost zaslađenoj vodi kod miševa pod stresom koji su bili na redovnoj ishrani.“
„U stresnim situacijama lako je potrošiti mnogo energije i osećaj nagrade može da vas smiri – ovo je kada je pojačavanje energije hranom korisno. Ali kada se doživljava tokom dužeg vremenskog perioda, izgleda da stres menja jednačinu, voziti jelo koje je dugoročno loše za telo“, kaže profesor Hercog.
Istraživači kažu da njihova otkrića identifikuju stres kao kritični regulator navika u ishrani koji može nadjačati prirodnu sposobnost mozga da uravnoteži energetske potrebe.
„Ovo istraživanje naglašava koliko stres može ugroziti zdrav energetski metabolizam“, kaže profesor Hercog. „To je podsetnik da izbegavate stresan način života, i što je ključno – ako se nosite sa dugotrajnim stresom – pokušajte da jedete zdravu ishranu i zaključajte nezdravu hranu.
