Kao i mnogi ekološki naučnici, profesor biologije biljaka u Ilinoisu u Univerzitetu Ilinois-Šampejn Džejms O’Dvajer je proveo veći deo svoje karijere tražeći načine da izmeri i predvidi kako će određene biljne zajednice napredovati tokom vremena. Koje vrste u raznolikoj populaciji će opstati i koegzistirati? Koji će odbiti? Koji faktori mogu doprineti kontinuiranom biodiverzitetu?
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature, O’Dvier i njegov kolega, diplomirani student U. of I. Kenneth Jops, izvještavaju o razvoju metode za određivanje da li će parovi ili grupe biljnih vrsta vjerovatno postojati tokom vremena. Koristeći podatke iz objavljenih studija, njihov pristup pouzdano predviđa komplementarne životne istorije parova biljaka koje – dok se takmiče za mnoge iste resurse – uspevaju da uspevaju u zajedničkom staništu.
Metoda se oslanja na mukotrpno prikupljanje godina podataka o svakoj vrsti, rekao je O’Dvier.
„Tokom poslednjih 50-ak godina, ljudi su prikupljali sve više i više podataka o istorijatu života biljaka, vašoj stopi smrtnosti, vašim stopama reprodukcije, koliko semena proizvodite, koliko brzo prerastete u sledeću životnu fazu – i sve to se može promeniti tokom vašeg života“, rekao je on. „I mi ovo pišemo kao matricu koja grubo opisuje sve te aspekte životne istorije – i različita je za svaku vrstu.“
Određeni elementi matrice su uključeni u jednačinu koja daje „efikasnu veličinu populacije“, broj koji se beleži u jedinicama godina. Ključni nalaz u novoj studiji je da ako dve biljne vrste imaju približno jednake efektivne veličine populacije, veća je verovatnoća da će koegzistirati tokom vremena.
Jops je prvo video obrasce u podacima prikupljenim za vrste koje se nalaze u istom staništu, „ali nam je trebalo vremena da shvatimo obrasce“, rekao je O’Dvier.
Jednak ili skoro jednak EPS znači da „postoji nešto u vezi sa načinom na koji se životne istorije slažu što čini verovatnijim da će one opstati“, rekao je O’Dvajer.
EPS jednačina odražava matematički odnos između broja novih jedinki koje se „rođene” svake godine, prosečne starosti roditelja i reproduktivnog uspeha biljke tokom njenog života, rekli su istraživači.
Tim je otkrio da se veći EPS takođe poklapa sa boljim ishodom za vrstu.
Skup podataka koji je tim koristio u novoj studiji je relativno mali, rekao je O’Dvier.
„Postoji oko 800 do 1.000 biljnih vrsta u bazi podataka koju koristimo – kap u moru biljne raznovrsnosti“, rekao je on. Dalja istraživanja će testirati novu metodu na većim skupovima podataka koji uključuju više biljaka u više tipova staništa, rekli su istraživači.
Biodiverzitet biljaka je ogromno i složeno pitanje i drago mi je što smo uspeli da bacimo malo svetla na to kako se životna istorija uklapa u tu zagonetku“, rekao je Jops. „Nadam se da će ovo podstaći istraživače da prikupljaju podatke o istoriji života u većim zajednicama kako bismo mogli da primenimo našu teoriju zajedno sa nišom, razlikama u fitnesu i faktorima životne sredine kako bismo bolje objasnili obrasce biodiverziteta širom sveta.“
