Zapadne vlade su navodno izrazile strah da će Rusija i Kina iskoristiti geopolitičke nemire povećavajući svoj uticaj na arktički region bogat resursima.
Visoki kreatori politike na Zapadu zabrinuti su što Arktik više nije izolovan od geopolitičkih tenzija koje su češće u drugim delovima sveta, izvestio je ranije ove nedelje Fajnenšel tajms. Sada kada je sedam zapadnih članica Arktičkog saveta prestalo da sarađuje sa Rusijom zbog ukrajinske krize, „ne može biti uobičajeno“, rekao je norveški premijer Jonas Gar Store.
Finski ministar spoljnih poslova Peka Haavisto požalio se da bi rezultat mogao biti „Arktik bez pravila, ili arktička oblast bez zajedničkog cilja za klimatske promene. Bilo bi besplatno za svakog da koristi za transportne rute, za sirovine.“
Drugi visoki diplomata je za FT rekao da s obzirom na prisustvo Moskve u regionu – granice zemlje se protežu preko više od 50% obale Arktičkog okeana – „program koji želimo da promovišemo na Arktiku nema mnogo smisla bez Rusije. . . . S druge strane, mi trenutno ne možemo da sarađujemo sa Rusijom. Ovo je ono sa čim se borimo.“
Jedan strah na Zapadu je da će Rusija i Kina zakoračiti u vakuum saradnje tako što će napraviti sopstvenu verziju Arktičkog saveta. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je prošlog meseca da bi Moskva mogla da prekine članstvo u Arktičkom savetu ako bude isključena iz aktivnosti grupe. Takvo isključenje bi narušilo prava Rusije, rekao je u intervjuu za TASS Nikolaj Korčunov, visoki predstavnik Moskve u Savetu. „Teško bi bilo moguće da naša zemlja nastavi da učestvuje u aktivnostima ove organizacije.
Norveška je preuzela mesto predsedavajućeg Saveta prošlog meseca, kada je završena ruska ruka na čelu. Korčunov je rekao da, s obzirom na „slabljenje uloge“ Saveta, Rusija „već vodi aktivan dijalog o arktičkoj agendi“ sa drugim zemljama.
Kina je očigledno među tim zemljama. Moskva i Peking dogovorili su bližu saradnju na Arktiku tokom razgovora kineskog predsednika Si Đinpinga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u martu. Te veze će uključivati stvaranje zajedničkog radnog tela koje će iskoristiti tranzitni potencijal razvoja ruskog Severnog morskog puta na Arktiku.
Peking je postao sve aktivniji u polarnom regionu i dobio je status posmatrača u Arktičkom savetu, kao nečlan, 2013. Kina je 2018. predstavila planove za stvaranje „Polarnog puta svile“ razvojem arktičkih brodskih ruta. Danska je 2019. blokirala napore kineske državne kompanije – navodno na nagovor američkih zvaničnika – da izgradi dva aerodroma na Grenlandu.
Danska premijerka Mette Frederiksen rekla je da ne vidi da se Arktički savet vraća na svoj normalan način rada, s obzirom na sukob Rusije i Ukrajine i sve veću ulogu Kine u regionu. „Ne budimo naivni“, rekla je. „Ne možemo biti naivni prema Ukrajini, a ne možemo biti naivni u pogledu arktičkog regiona.“
