Naučnici sa Univerziteta Ilinois u Čikagu otkrili su da bi peptid iz voćnih mušica mogao da dovede do novih antibiotika.
Njihovo istraživanje, koje je objavljeno u Nature Chemical Biologi, pokazuje da prirodni peptid, nazvan drosocin, štiti insekte od bakterijskih infekcija vezivanjem za ribozome u bakterijama. Jednom vezan, drosocin sprečava ribozom da pravilno završi svoj primarni zadatak – stvaranje novih proteina, koji su ćelijama potrebni za funkcionisanje.
Proizvodnja proteina se može zaustaviti mešanjem u različite faze translacije – proces kojim se DNK „prevodi“ u proteinske molekule. Naučnici UIC-a su otkrili da se drosocin vezuje za ribozom i inhibira završetak translacije kada ribozom dostigne signal za zaustavljanje na kraju gena.
„Drosocin je samo drugi peptidni antibiotik za koji se zna da zaustavlja prekid translacije“, rekao je Aleksandar Mankin, autor studije i ugledni profesor iz Centra za biomolekularne nauke i odeljenja farmaceutskih nauka na Farmaceutskom koledžu. Drugi, nazvan apidaecin i pronađen u pčelama, prvi su opisali naučnici UIC-a 2017. godine.
Laboratorija UIC, koju zajedno vode Mankin i Nora Vaskez-Laslop, profesorka istraživanja na Farmaceutskom koledžu, uspela je da proizvede peptid voćne mušice i stotine njegovih mutanata direktno u bakterijskim ćelijama.
„Drosocin i njegovi aktivni mutanti napravljeni unutar bakterija primorali su bakterijske ćelije da se samounište“, rekao je Mankin.
Dok peptidi drozocina i apidaecina rade na isti način, istraživači su otkrili da su njihove hemijske strukture i načini na koje se vezuju za ribozom različite.
„Razumevanjem načina na koji ovi peptidi funkcionišu, nadamo se da ćemo iskoristiti isti mehanizam za potencijalne nove antibiotike. Poređenje komponenti dva peptida uporedo olakšava projektovanje novih antibiotika koji uzimaju najbolje od svakog“, rekao je Mankin.
