Prema Patriku Hansonu, izvršnom direktoru kompanije Lukaviation, luksuzne avio kompanije sa sedištem u Luksemburgu, posedovanje kućnih ljubimaca može biti jednako zagađujuće kao i putovanje privatnim avionom. U odbranu sopstvene industrije, nedavno je izjavio da jedan od kupaca njegove kompanije proizvodi oko 2,1 tona CO₂ svake godine, otprilike istu emisiju kao i tri kućna ljubimca psa. Ovo poređenje se zasniva na proračunu koji je 2020. godine napravio istraživač ugljičnog otiska Mike Berners-Lee.
Uticaj kućnih ljubimaca na životnu sredinu se često zanemaruje. Ali više od polovine ljudi širom sveta ima kućnog ljubimca u svom domu, a ovaj broj raste. Od 2023. godine vlasništvo kućnih ljubimaca u SAD dostiglo je 66% domaćinstava, što je povećanje sa 56% u 1988.
Dakle, koliko treba da brinemo o šteti koju naši kućni ljubimci nanose životnoj sredini?
I mačke i psi mogu naštetiti populaciji divljih životinja. Oni love i ubijaju ptice i druga stvorenja, a takođe jure i maltretiraju divlje životinje. Međutim, možda najzabrinjavajući aspekt posedovanja kućnih ljubimaca je klimatski uticaj hrane koju jedu.
Ekološki otisak naših životinjskih pratilaca može značajno da varira i na njega utiču faktori uključujući njihovu veličinu, broj koji posedujemo i njihovu ishranu. Odabir nutritivno uravnotežene hrane sa nižim sadržajem mesa obično će smanjiti emisije. Ali, baš kao i drugi aspekti potrošnje, moramo uzeti u obzir naš izbor kućnih ljubimaca i način na koji ih hraniti da bismo smanjili njihov uticaj na klimu.
Nusproizvodi životinjskog porekla (kao što su pluća, srca, jetra ili bubrezi) se često koriste u hrani za kućne ljubimce zbog njihove niske cene i sposobnosti da obezbede odgovarajuću ishranu. Nusproizvodi od živine, na primer, identifikovani su kao najveći sastojak u suvoj i vlažnoj komercijalnoj hrani za kućne ljubimce.
Stoga je od ključnog značaja način na koji se uticaj ovih nusproizvoda na životnu sredinu uzima u obzir. Ali objavljena istraživanja o uticaju hrane za kućne ljubimce na životnu sredinu su ograničena. Čak i tada, neke od ovih studija dale su upitne rezultate.
Jedna studija, objavljena prošle godine, sugeriše da je hranjenje psa od 10 kg (otprilike veličine standardnog jazavčara) mokrom hranom povezano sa emisijom CO₂ od 6.541 kg svake godine. Ovo je jednako 98% ukupnih emisija prosečnog brazilskog građanina. Nasuprot tome, ishrana suvom hranom za istog psa bi rezultirala emisijom ekvivalentnom 828 kg CO₂.
U 2017, druga studija je dala podjednako alarmantne rezultate. Ova studija je otkrila da emisije koje proizilaze iz proizvodnje suve hrane za mačke i pse u SAD iznose između 25% i 30% emisija povezanih sa životinjskim proizvodima koje konzumiraju svi građani SAD.
Obe ove studije pripisuju uticaj na životnu sredinu nusproizvodima životinjskog porekla kao da su meso za ljude. Ova pretpostavka dozvoljava da se koriste raspoloživi faktori emisije mesa, ali stvara dvostruko računanje pošto se emisije stoke pripisuju mesu za ljude koje proizvode, a ne kombinaciji mesa i životinjskih nusproizvoda.
Uravnoteženiji pristup je raspoređivanje emisija povezanih sa mesom i nusproizvodima koristeći relativnu ekonomsku vrednost različitih proizvoda. Uticaj cele životinje se ponovo izračunava i različite vrednosti se dodeljuju mesu i nusproizvodu. Takođe malo smanjuje emisije povezane sa mesom, da bi iste emisije za stoku. Nusproizvodi generalno imaju nižu ekonomsku vrednost, što dovodi do nižih emisija po kilogramu koji im je dodeljen u poređenju sa mesom.
Koristeći ovaj pristup, emisija hrane psa od 10 kg bila bi ekvivalentna 240 kg emisije CO₂ godišnje. Povećano za prosečnog psa od 22 kg, to je 530 kg emisije CO₂ svake godine. Ovo je manje od, ali relativno blizu, Berners-Lee-jevih proračuna od 770 kg godišnje.
Ali čak i sa nižim emisijama koje su rezultat ovog pristupa, ekološki otisak hrane za kućne ljubimce je i dalje značajan. Globalno, proizvodnja suve hrane za kućne ljubimce čini između 1,1% i 2,9% poljoprivrednih emisija, do 1,2% korišćenja poljoprivrednog zemljišta i otprilike 0,4% ekstrakcije poljoprivredne vode. Ovo se izjednačava sa ekološkim otiskom koji je oko dva puta veći od kopnene površine Velike Britanije, sa emisijom gasova staklene bašte koja bi se rangirala kao 60. zemlja sa najvećim emisijama. Iako je značajan, vredi napomenuti da je to još uvek samo oko jedne desetine globalnih emisija iz avijacije.
Takođe postoji značajna varijabilnost u veličini naših ljubimaca, posebno kada su u pitanju psi. Dok bi veliki mastif mogao da teži 80 kg, čivava bi mogla da teži više od 30 puta manje, što rezultira znatno nižim potrebama u ishrani.
Takva varijabilnost znači da pojednostavljena poređenja ugljičnog otiska između aktivnosti kao što su posedovanje pasa i letenje privatnim avionom možda neće biti od pomoći. Ali u svakom slučaju postoji nekoliko stvari koje možemo učiniti da smanjimo ekološki otisak naših ljubimaca.
Smanjenje količine potrebne hrane za kućne ljubimce je dobar početak. Prelaskom na manje rase, možemo zadržati prednosti posedovanja kućnih ljubimaca i istovremeno smanjiti opterećenje životne sredine. Hranjenje vašeg ljubimca odgovarajućom količinom takođe bi pomoglo da se ograniči potražnja za hranom za kućne ljubimce – a takođe i u borbi protiv gojaznosti kućnih ljubimaca.
Jednako je važna i vrsta hrane koju dajemo našim ljubimcima. Trenutni trendovi ka humanizaciji hrane za kućne ljubimce (gde proizvodi više liče na ljudsku hranu) ili hranjenju sirovim mesom verovatno će povećati uticaj posedovanja kućnih ljubimaca na životnu sredinu.
Brendovi održive hrane za kućne ljubimce — kojih sada ima mnogo — i brendovi koji uključuju inovativne sastojke kao što su insekti nude pristup ekološki svesniji. Ova hrana za kućne ljubimce ima smanjen sadržaj mesa, posebno mesa preživara (sisara na ispaši poput goveda), i uključuje sastojke na bazi biljaka. Ali važno je uzeti u obzir šta insekti jedu kako bi se osiguralo smanjenje ukupnih troškova životne sredine.
Tvrdnje koje upoređuju kućne ljubimce sa privatnim avionima mogu previše pojednostaviti pitanje, posebno kada postoji spor oko toga šta bi svaka aktivnost mogla značiti. Ali briga o našim kućnim ljubimcima doprinosi globalnoj emisiji gasova staklene bašte. Ove emisije (zajedno sa drugim uticajima posedovanja kućnih ljubimaca na životnu sredinu) moraju se uzeti u obzir kada odlučujemo koje kućne ljubimce da posedujemo i kako da ih hranimo.
