Tim predvođen istraživačem neurorazvoja sa Univerziteta Teksas u Dalasu otkrio je neke od najuvjerljivijih dokaza do sada da roditelji koji više razgovaraju sa svojom djecom poboljšavaju razvoj mozga svojih beba.
Istraživači su koristili magnetnu rezonancu i audio snimke kako bi pokazali da je govor negovatelja povezan sa razvojem mozga bebe na načine koji poboljšavaju dugoročni napredak jezika. Dr Megan Svonson, docent psihologije na Školi za bihejvioralne nauke i nauke o mozgu, dopisni je autor studije, koja je objavljena onlajn 11. aprila iu junskom štampanom izdanju Developmental Cognitive Neuroscience.
„Ovaj rad je korak ka razumevanju zašto deca koja čuju više reči imaju bolje jezičke veštine i koji proces olakšava taj mehanizam“, rekao je Svanson. „Naš je jedan od dva nova rada koji su prvi koji pokazuju vezu između govora negovatelja i načina na koji se razvija bela materija mozga.
Bela materija u mozgu olakšava komunikaciju između različitih regiona sive materije, gde se u mozgu odvija obrada informacija.
Istraživanje je obuhvatilo 52 novorođenčadi iz Infant Brain Imaging Studi (IBIS), projekta Nacionalnog instituta za zdravstveni autizam Centra izvrsnosti koji uključuje osam univerziteta u SAD i Kanadi i kliničke lokacije u Sijetlu, Filadelfiji, Sent Luisu, Mineapolisu i Chapel Hillu. , Severna Karolina. Snimci na domaćem jeziku su prikupljeni kada su deca imala 9 meseci i ponovo šest meseci kasnije, a magnetna rezonanca su rađena u dobi od 3 meseca i 6 meseci, kao i u dobi od 1 i 2 godine.
„Ovo vreme snimanja kod kuće je izabrano zato što je u suprotnosti sa pojavom reči“, rekao je Svanson. „Želeli smo da uhvatimo i ovaj prelingvistički, brbljavi vremenski okvir, kao i tačku posle ili blizu pojave razgovora.
Odavno je poznato da kućno okruženje bebe – posebno kvalitet govora negovatelja – direktno utiče na usvajanje jezika, ali mehanizmi koji stoje iza toga nisu jasni. Svansonov tim je snimio nekoliko oblasti bele materije mozga, fokusirajući se na razvoj neuroloških puteva.
„Lučni fascikulus je trakt vlakana za koji svi na kursevima neurobiologije uče da je od suštinskog značaja za proizvodnju i razumevanje jezika, ali to otkriće je zasnovano na mozgu odraslih“, rekao je Svanson. „Kod ove dece, pogledali smo i druge potencijalno značajne trakte vlakana, uključujući uncinatni fascikulus, koji je povezan sa učenjem i pamćenjem.“
Istraživači su koristili slike za merenje frakcione anizotropije (FA). Ova metrika za slobodu ili ograničenje kretanja vode u mozgu se koristi kao pokazatelj napretka razvoja bele materije.
„Kako vlaknasta staza sazreva, kretanje vode postaje sve ograničenije, a struktura mozga postaje koherentnija“, rekao je Svanson. „Pošto se bebe ne rađaju sa visoko specijalizovanim mozgovima, moglo bi se očekivati da mreže koje podržavaju datu kognitivnu veštinu počnu difuznije, a zatim postati specijalizovanije.
Svansonov tim je otkrio da su bebe koje su čule više reči imale niže vrednosti FA, što ukazuje na to da se struktura njihove bele materije sporije razvija. Deca su imala bolji jezički učinak kada su počela da pričaju.
Rezultati studije su u skladu sa drugim nedavnim istraživanjima koja pokazuju da sporije sazrevanje bele materije daje kognitivnu prednost.
„Kako mozak sazreva, postaje manje plastičan – mreže se postavljaju na svoje mesto. Ali sa neurobiološkog stanovišta, detinjstvo je drugačije od bilo kog drugog vremena. Čini se da se mozak bebe oslanja na produženi period plastičnosti da bi naučio određene veštine“, rekao je Svanson . „Rezultati pokazuju jasnu, upečatljivu negativnu povezanost između FA i vokalizacije dece.“
Šarnja Govindaraj, koautor rada, doktorant kognitivnih i neuronauka i član Svansonove laboratorije za mozak beba, rekla je da je u početku bila iznenađena rezultatima.
„U početku nismo znali kako da protumačimo ove negativne asocijacije koje su izgledale vrlo kontraintuitivno. Čitav koncept neuroplastičnosti i upijanja novog znanja morao je da dođe na svoje mesto“, rekla je ona. „Koju sposobnost gledamo takođe je veoma važna, jer nešto poput vizije sazreva mnogo ranije od jezika.
Kao roditelj malog deteta u dvojezičnom domaćinstvu, Svanson je bio radoznao kako ovaj odnos funkcioniše za bebe koje su izložene više od jednog jezika.
„Odgajajući dvojezično dete, neverovatno je kako je ne zbunjuju jezici i zna sa kim može da koristi koji jezik“, rekao je Svonson.
Svonsonova je rekla da je takođe stekla dublji nivo uvažavanja i zahvalnosti za ono što ona, kao istraživač, traži od roditelja u svojim studijama da urade.
„Kada se učesnici prijave, tražim od njih da se posvete godinu i po dana“, rekla je ona. „Zbog zalaganja svih roditelja na prethodnim studijama, ja i drugi imamo znanja koja nam omogućavaju da komuniciramo sa svojom decom na način koji podržava njihov razvoj.
Svonson je rekao da je poruka da roditelji imaju moć da pomognu svojoj deci da se razvijaju.
„Ovaj rad ističe roditelje kao agente promene u životima njihove dece, sa potencijalom da imaju ogromne zaštitne efekte“, rekao je Svanson. „Nadam se da naš rad osnažuje roditelje znanjem i veštinama da podrže svoju decu koliko god mogu.“
