Kako se klima na Zemlji nastavlja da se zagreva zbog emisije gasova staklene bašte, ekstremni i anomalni vremenski događaji postaju sve češći. Ali predviđanje i analiza efekata onoga što je, po definiciji, anomalija, može biti nezgodno.
Naučnici kažu da muzejski primerci mogu pomoći. U prvoj studiji te vrste, koja je sada objavljena u Communications Biology, istraživači sa Univerziteta Florida koristili su uzorke iz prirodne istorije kako bi pokazali da neuobičajeno topli i hladni dani mogu produžiti aktivni period moljaca i leptira za skoro mesec dana.
„Rezultati uopšte nisu ono što smo očekivali“, rekao je glavni autor Robert Guralnik, kustos informatike biodiverziteta u Prirodnjačkom muzeju Floride.
Većina studija posmatra klimatske promene i njihove posledice kroz periskop povećanja prosečne temperature. Kako temperatura vremenom raste, biljke i životinje u određenom regionu postaju aktivne ranije u proleće, odlažu mirovanje do kasnije u jesen i polako pomeraju svoje opsege da bi se uskladile sa klimom u kojoj su najpogodnije za preživljavanje.
Nepravilno vreme dodaje sloj složenosti ovim obrascima, sa nepoznatim posledicama koje podižu neproziran ekran ispred naučnika koji pokušavaju da predvide budućnost globalnih ekosistema.
„U naučnoj literaturi je bilo nagoveštaja da vremenske anomalije mogu imati kumulativne efekte na ekosisteme, ali nije bilo ničega što bi se direktno bavilo ovim pitanjem u širem obimu“, rekao je Guralnik.
Ovaj propust, objasnio je, prvenstveno je posledica nedostatka dovoljno podataka. Dok su klimatski podaci pouzdano prikupljani u mnogim oblastima sveta više od jednog veka, teže je doći do zapisa koji dokumentuju lokaciju i aktivnost organizama.
Prirodnjački muzeji se sve više smatraju potencijalnim rešenjem. Najstariji muzeji su sakupljali primerke stotinama godina, a nedavni napori da se digitalizuju zbirke učinili su njihov sadržaj široko dostupnim. Ali digitalni muzejski zapisi imaju svoje jedinstvene zamke i nedostatke.
Koautor studije Majkl Belic je 2022. godine konstruisao skup podataka o moljcima i leptirima iz muzejskih kolekcija kako bi odredio kurs za druge istraživače koji se nadaju da će koristiti slične podatke. Rezultat je bio sveobuhvatno uputstvo za prikupljanje, organizovanje i analiziranje informacija iz prirodnih istorijskih primeraka.
Sa ovim robusnim resursom koji im je na raspolaganju, Belitz i njegove kolege su želeli da vide da li mogu da otkriju signal iz aberantnih vremenskih obrazaca. Ograničavajući svoje analize na istočne Sjedinjene Države, autori su koristili zapise za 139 vrsta moljaca i leptira prikupljenih od 1940-ih do 2010-ih.
Njihovi rezultati su bili nedvosmisleni: neobično toplo i hladno vreme značajno je promenilo aktivnost insekata u većoj meri od prosečnog povećanja globalne temperature u poslednjih nekoliko decenija.
Lokacija i vreme ekstremnih vremenskih događaja uticali su na to kako su insekti reagovali. U višim geografskim širinama, topli dani zimi značili su da su moljci i leptiri postali aktivni ranije u proleće. Neuobičajeno hladni dani održavali su insekte na svim geografskim širinama duže aktivnim, a najjače je delovala kombinacija izuzetno visokih i niskih temperatura.
„Ako imate niz nenormalno hladnih i toplih dana, to ograničava sposobnost insekata da funkcionišu na vrhuncu“, rekao je Guralnik. „Ako vas hladnoća ne ubije, usporava vas i može naterati insekte da se utrnu. Insekti se mogu prilično brzo oporaviti od hladnoće i nastaviti da imaju duži životni vek kao direktna posledica naglog pada temperature.“
Insekti aktivni duže vreme mogu u početku izgledati kao dobra stvar. Ali umesto da bude protivteža negativnim posledicama klimatskih promena, koautor Lindzi Kembel – koja proučava komarce – ističe da duži ili izmenjeni životni vek insekata takođe može značiti više mogućnosti za prenošenje patogena.
„Postoji korelacija između El Ninja i izbijanja groznice u dolini Rift u istočnoj Africi, a postoje anegdotska zapažanja koja pokazuju neuobičajeno topla ili topla i suva proleća, praćena velikim padavinama, takođe su povezana sa povećanim epidemijama“, rekao je Kembel, docent na Univerzitetu Florida.
Dugoročna stabilnost ekosistema takođe u potpunosti zavisi od sinhronizovane aktivnosti njegovih sastavnih delova, a biljke možda neće reagovati na ekstremne vremenske prilike na isti način kao insekti. Ako moljci i leptiri polete prerano, rizikuju da naiđu na biljke koje još nisu dale lišće ili cvetove, trošeći svoju energiju u uzaludnoj potrazi za hranom.
A sa stalno promenljivom osnovnom linijom za ono što predstavlja „ekstremno“, nejasno je da li će insekti moći da održe korak sa promenama.
„Kako se prosečna temperatura i varijabilnost klime povećavaju, otpornost organizma će naglo pasti“, rekao je Guralnik. „Ekstremni događaji današnjice postaće mnogo ekstremniji u budućnosti, a u nekom trenutku, kapacitet zaštite od ovih promena će dostići svoju granicu.“
