Posle više od tri godine COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izveštava da je preko 763 miliona infekcija i skoro sedam miliona smrtnih slučajeva pripisano SARS-CoV-2.
Vakcinacija protiv COVID-19 je smatrana ključnom za sprečavanje daljeg širenja bolesti, zaštitu zaraženih od ozbiljnih posledica, suzbijanje porasta novih varijanti i na kraju okončanje pandemije.
SZO je ukinula vanrednu situaciju za javno zdravlje od međunarodne zabrinutosti, ali okončanje tekuće pretnje COVID-19 i dalje zavisi od vakcinacije i drugih zaštitnih ponašanja. Razumevanje efikasnosti vakcina ostaje ključno.
Danas je više od 5,5 milijardi ljudi (72,3 odsto svetske populacije) primilo najmanje jednu dozu vakcine protiv COVID-19. Ukupno 5,09 milijardi ljudi završilo je primarnu seriju vakcinacije protiv COVID-19 (tj. dve doze vakcine sa dve doze ili jedna doza vakcine sa jednom dozom).
Krajem 2021. godine, nekoliko zemalja je počelo da nudi dodatne doze kao odgovor na istraživanja koja su pokazala da se efikasnost vakcina može smanjiti tokom vremena, posebno u odnosu na varijantu Omicron, koja se pojavila krajem 2021. i koja je postala dominantna cirkulišuća varijanta.
Imajući to na umu, pokušali smo da odgovorimo na dva pitanja. Prvo, koliko dobro primarna serija vakcina protiv COVID-19 štiti ljude (od infekcija, hospitalizacija i smrti) četiri meseca ili više nakon završetka vakcinacije? Drugo, koliko dobro prva dodatna doza štiti ljude tri meseca ili više nakon što su je primili?
Odgovaranje na ova pitanja će kreatorima politike pružiti neprocenjive informacije za donošenje odluka zasnovanih na dokazima, kao što je vreme primene doza vakcine protiv COVID-19.
Da bismo odgovorili na ova pitanja, pokušali smo da identifikujemo sve studije koje:
Praćene osobe najmanje 112 dana nakon primarne serije, ili 84 dana nakon dopunske doze, i;
Gledali smo ko se zarazio, bio hospitalizovan ili umro zbog COVID-19.
Ukupno smo identifikovali 68 studija koje su ispunile ove kriterijume, koje predstavljaju 23 zemlje. Zatim smo kombinovali sve podatke da bismo bolje razumeli kako se zaštita vakcina menja tokom vremena. Rezultati su objavljeni u Lancet Respiratori Medicine.
SZO je postavila standarde da definiše da li vakcina nudi adekvatnu zaštitu. Konkretno, vakcine treba da pokazuju najmanje 70 odsto zaštite od infekcija i 90 odsto zaštite od hospitalizacija i smrti.
Otkrili smo da primarna serija nudi odličnu zaštitu od hospitalizacija i smrti u kratkom roku, pokazujući preko 90 posto zaštite od oba ishoda u roku od 42 dana nakon vakcinacije. Ova zaštita je vremenom oslabila, pala je ispod preporuke SZO, ali je ostala relativno visoka, oko 80 procenata u odnosu na hospitalizacije osam meseci nakon vakcinacije, i oko 85 procenata protiv smrti nakon šest meseci nakon vakcinacije.
Primarne serije su takođe nudile dobru zaštitu od infekcija u kratkom roku (preko 80 procenata u prva 42 dana), ali je ta zaštita pala na oko 60 procenata nakon četiri meseca, i 50 procenata nakon devet meseci.
Inicijalna zaštita buster doze bila je oko 70 procenata od infekcija i 90 procenata od hospitalizacije u toku prvog meseca nakon vakcinacije. Zaštita je tada pala na oko 45 procenata od infekcija i na oko 70 procenata od hospitalizacije nakon četiri meseca. Premalo podataka je bilo dostupno za praćenje dugoročnih efekata na smrt.
Sve u svemu, vakcine deluju na sprečavanje infekcija, hospitalizacija i smrti povezanih sa COVID-19, ali njihova efikasnost vremenom opada, posebno protiv infekcija. Pojačivači vraćaju izgubljenu zaštitu, ali će možda trebati dodatno pojačavanje tokom vremena.
Vakcine su generalno bile manje efikasne protiv varijante Omicron, koja se pojavila u jesen 2021. godine, otprilike godinu dana nakon što su uvedene vakcine protiv COVID-19.
U roku od 42 dana nakon vakcinacije originalnim formulacijama vakcine protiv COVID-19, primarna serija je dostigla samo oko 60 procenata zaštite od infekcija zasnovanih na Omikronu, a ova je pala na oko 30 procenata nakon pet meseci.
Zaštita primarne serije od hospitalizacije zbog infekcija Omikronom dostigla je oko 70 procenata u prva 42 dana, ali je takođe opala tokom vremena, dostižući bliže 50 procenata nakon šest meseci. Nijedan od njih nije dostigao nivoe koje preporučuje SZO.
Pojačivači su bili bolji u zaštiti od Omikrona. U prvih 28 dana nakon doterivanja, zaštita se kretala blizu praga od 70 procenata protiv infekcija i praga od 90 procenata protiv hospitalizacija koje je preporučila SZO.
Za kontekst, ako su pojedinci odložili primenu dopunskog leka za šest meseci nakon završetka primarne serije, nivoi njihove zaštite bi bili oko 20 procenata od infekcija Omicron-om i oko 50 procenata od hospitalizacija neposredno pre primanja dopunskog leka.
Ipak, dopunska zaštita je takođe vremenom oslabila, pala je na oko 40 procenata protiv infekcija Omikronom i 70 procenata protiv hospitalizacija nakon četiri meseca nakon doterivanja. Bilo je dostupno premalo podataka da bi se komentarisali dugoročni efekti na smrt.
Sa Omikronom, pojačavači su posebno potrebni da bi se održala adekvatna zaštita, ali ovoj zaštiti takođe je potrebno dodatno pojačanje jer vremenom slabi.
Nove formulacije mRNA COVID-19 vakcina koje ciljaju na varijantu Omicron uvedene su u jesen 2022. godine, a kanadska Nacionalna savetodavna komisija za imunizaciju ih preporučuje za dopunske vakcine. Kanadska agencija za javno zdravlje preporučila je u martu 2023. da ljudi sa visokim rizikom od teškog COVID-19 dobiju dodatnu dopunsku vakcinu.
SZO je u maju preporučila da nove formulacije vakcina protiv COVID-19 treba da budu usmerene na Omicron KSBB varijante, koje su dominantne varijante koje trenutno kruže.
Iako vakcine pružaju razumnu zaštitu od infekcija COVID-19, hospitalizacija i smrti, njihova efikasnost je nesavršena i vremenom opada, posebno u odnosu na sada dominantnu varijantu Omicron za ljude vakcinisane originalnim vakcinama.
Primetno je da je slabljenje posebno izraženo kod infekcija. To znači da iako će vakcinacija verovatno zaštititi većinu ljudi od teške bolesti, vakcinisani ljudi su i dalje izloženi riziku da zaraze virus i prenesu ga drugima — od kojih će neki biti u većem riziku od teških komplikacija bolesti.
To znači da mere kao što su nošenje maske, pranje ruku i ostanak kod kuće kada su bolesni ostaju suštinski dopuni vakcinaciji. Za razliku od vakcina, ove mere ne opadaju u efikasnosti tokom vremena i posebno su pogodne za zaštitu ljudi od infekcija.
Eliminisanje pretnje od novih infekcija COVID-19 i dalje će se u velikoj meri oslanjati na kombinaciju vakcinacije i ponašanja, dok će nove doze vakcine nastaviti da štite one koji su zaraženi od teških komplikacija poput hospitalizacije i smrti.
