Slično kao simbolično hodanje kilometra u tuđim cipelama, uzimanje vizuelne perspektive je „gledanje“ nečijim očima: pratimo nečiji pogled da bismo saznali šta je privuklo njihovu pažnju, ili čak možemo pokušati da shvatimo šta neko drugi vidi ako naš pogled je blokiran.
Nova studija kognitivnih zoologa sa Univerziteta Lund u Švedskoj osporava ideju da su sisari bili prvi koji su razvili ove napredne kognitivne sposobnosti.
Zapažanja istraživača o aligatorima i pticama sugerišu da je vizuelno uzimanje perspektive, koje ljudi uče oko dve godine, možda nastalo od dinosaurusa 60 miliona godina ranije.
Samo nekoliko drugih vrsta, uglavnom majmuni, neki majmuni, vukovi i psi, i neke vrste ptica, demonstrirali su vizuelne perspektive. I ne zna se mnogo o tome kako je evoluirao.
Pošto su sisari i ptice u evoluciji razdvojeni za 325 miliona godina, a ipak su razvili slične kognitivne sposobnosti nezavisno, a uzimanje vizuelne perspektive je primećeno kod tako malog broja vrsta, istraživači su predvideli da je možda evoluirala više puta.
U onome što veruju da je prva studija te vrste, tim je uporedio paleognate – ptice sa mozgom koji je najsličniji dinosaurusima njihovih predaka, sa krokodilima – najbližim živim rođacima ptica. Ptice i krokodili su jedini živi predstavnici arhosaurusa, klade koja uključuje pterosauruse i neptičje dinosauruse.
„Krokodili su idealni modeli za proučavanje evolutivnog porekla kognitivnih kapaciteta kod ptica. Ono što dele najverovatnije je postojalo u zajedničkom pretku dinosaurusa i krokodila“, objašnjava Stephan Reber, kognitivni naučnik sa Univerziteta Lund.
„Ako krokodilima nedostaje sposobnost koju ptice poseduju, verovatno je evoluirao u lozu dinosaurusa nakon podele. Ovaj pristup nam omogućava da proučavamo spoznaju izumrlih vrsta.“
30 ‘učesnika studije’ uključivalo je dve velike vrste ptica: emu (Dromaius novaehollandiae) i veću nandu (Rhea americana), i dve vrste malih ptica: golubaru (Eudromia elegans) i crvenu perad (Gallus gallus). Pridružili su im se njihovi rođaci krokodili: američki aligatori (Alligator mississippiensis).
Tri eksperimenta ‘praćenja pogledom’ testirala su sposobnost životinja da prate pogled gore, u stranu i geometrijski iza barijere.
Ponekad su eksperimenti uključivali nekog od njihovih kolega kao ‘demonstratora’ čiji bi pogled trebalo da prate, ponekad ne, a testirani su sa i bez stimulusa u vidu plave gumene lopte ili laserske tačke.
Aligatori nisu pokazivali vizuelnu perspektivu, iako su pratili pogled svojih demonstranata do mesta koja su mogli da vide. Međutim, sve testirane vrste ptica jasno su pokazale uzimanje vizuelne perspektive, što je pokazano njihovom sposobnošću da se kreću kroz barijeru kako bi zavirili u stimulans „kroz njihove ptičje oči demonstracije“.
„Ptice se obično zanemaruju kada su u pitanju njihove kognitivne veštine“, kaže prvi autor studije i kognitivni zoolog sa Univerziteta Lund Klaudija Zeitrag.
„Naši nalazi pokazuju da oni ne samo da imaju nekoliko kognitivnih veština uporedo sa onima kod majmuna, već da su njihovi preci najverovatnije imali te veštine mnogo pre nego što su evoluirali kod sisara.
Imajući u vidu sličnosti u mozgu ovih ptica i njihovih predaka koji nisu ptiči, naučnici kažu da to znači da se veština zauzimanja vizuelne perspektive mogla razviti čak i ranije u lozi dinosaurusa.
Manje je verovatno da je postojao među najranijim dinosaurusima, čiji je mozak više ličio na mozak aligatora.
Istraživači su takođe primetili da se vrste ptica ponašaju u ponašanju koje se zove ‘proveravanje’, gledajući nazad u oči demonstranta da bi ‘ponovo proverio’ njihov pogled kada nije bilo stimulansa, što ukazuje da očekuju da posmatrač gleda u nešto i da su iznenađeni što tamo ništa ne pronalaze. .
Jedine životinje koje su pokazale ovo ponašanje u prethodnim istraživanjima su ljudi, majmuni i majmuni.
Ako se vizuelno uzimanje perspektive zaista pojavilo ranije kod dinosaurusa, to bi moglo objasniti napredne vizuelne sposobnosti ptica, uključujući njihovo evoluciono oslanjanje na vid u poređenju sa većinom sisara.
Naravno, daljim istraživanjem mogli bismo saznati da je ova sposobnost gledanja tuđim očima rasprostranjenija među sisarima nego što trenutno shvatamo.
Ali čak i da je to slučaj, i dalje je verovatno da su nas dinosaurusi pobedili kada je u pitanju preuzimanje tuđe perspektive.
