Virus koji izaziva rekordne slučajeve ptičjeg gripa kod ptica širom sveta brzo se menja, upozorili su stručnjaci, dok se povećavaju pozivi zemljama da vakcinišu svoju živinu.
Ističući da je rizik za ljude i dalje nizak, stručnjaci koji su razgovarali za AFP rekli su da je porast broja slučajeva ptičijeg gripa kod sisara razlog za zabrinutost.
Od kada se prvi put pojavio 1996. godine, virus ptičjeg gripa H5N1 je ranije bio ograničen na uglavnom sezonske epidemije.
Ali „nešto se dogodilo“ sredinom 2021. što je grupu virusa učinilo mnogo zaraznijom, kaže Ričard Vebi, šef centra za saradnju Svetske zdravstvene organizacije koji proučava grip kod životinja.
Od tada, epidemije traju tokom cele godine, šireći se na nova područja i dovodeći do masovnog uginuća divljih ptica i uništavanja desetina miliona živine.
Vebi, koji je istraživač u Dečjoj istraživačkoj bolnici St Jude u američkom gradu Memfisu, rekao je za AFP da je to „apsolutno“ najveća epidemija ptičjeg gripa koju je svet video.
On je vodio istraživanje, objavljeno ove nedelje u časopisu Nature Communications, koje pokazuje kako je virus brzo evoluirao kako se širio iz Evrope u Severnu Ameriku.
Studija kaže da je virus povećan u virulenciji, što znači da izaziva opasniju bolest kada je stigao u Severnu Ameriku.
Istraživači su takođe zarazili tvora jednim od novih sojeva ptičijeg gripa.
Otkrili su neočekivano „ogromnu“ količinu virusa u njegovom mozgu, rekao je Vebi, što ukazuje da je izazvao ozbiljniju bolest od prethodnih sojeva.
Ističući da je rizik kod ljudi i dalje nizak, rekao je da „ovaj virus nije statičan, već se menja“.
„To povećava potencijal da čak i slučajno“ virus može „pokupiti genetske osobine koje mu omogućavaju da bude više ljudski virus“, rekao je on.
U retkim slučajevima, ljudi su se zarazili ponekad smrtonosnim virusom, obično nakon što su bili u bliskom kontaktu sa zaraženim pticama.
Virus je takođe otkriven kod velikog broja sisara, što je Vebi opisao kao „zaista, zaista zabrinjavajući znak“.
Čile je prošle nedelje saopštio da je skoro 9.000 morskih lavova, pingvina, vidra, morskih pliskavica i delfina umrlo od ptičijeg gripa duž njegove severne obale od početka godine.
Veruje se da se većina sisara zarazila virusom jedući zaraženu pticu.
Ali Vebi je rekao da ono što nas „najviše plaši“ su indikacije sa španske farme kune ili morskih lavova u Južnoj Americi da bi se virus mogao prenositi između sisara.
Ijan Braun, šef virologije u britanskoj Agenciji za zdravlje životinja i biljaka, rekao je da još nema „jasnih dokaza da se ovaj virus lako održava kod sisara“.
Iako se virus menja da bi postao „efikasniji i efikasniji kod ptica“, on ostaje „neprilagođen ljudima“, rekao je Braun za AFP.
Ptičji virusi se vezuju za različite receptore na ćeliji domaćinu od ljudskih virusa, rekao je Vebi.
Biće potrebne „dve ili tri manje promene u jednom proteinu virusa“ da bi se više prilagodio ljudima, rekao je on.
„To je ono na šta zaista tražimo.“
Jedan od načina da se smanji broj ukupnih slučajeva ptičijeg gripa, a samim tim i smanji rizik za ljude, bio bi da zemlje vakcinišu svoju živinu, rekao je Vebi.
Nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Egipat i Vijetnam, već je održalo kampanje vakcinacije za živinu.
Ali mnoge druge zemlje nisu voljne zbog ograničenja uvoza u nekim oblastima i strahuju da bi vakcinisane ptice koje se ipak zaraze mogle proći kroz mrežu.
U aprilu su Sjedinjene Države počele da testiraju nekoliko kandidata za vakcinu za potencijalnu upotrebu na pticama.
Francuska je nedavno izjavila da se nada da će početi sa vakcinacijom živine već na jesen ove godine.
Kristin Midlmis, glavni veterinarski službenik u Velikoj Britaniji, rekla je da vakcinacija živine nije „srebrni metak jer se virus stalno menja“.
Ali tradicionalno nevoljne zemlje trebalo bi da razmotre češće vakcinisanje živine, rekla je Midlmis za AFP na događaju u ambasadi Velike Britanije u Parizu prošle nedelje.
Generalna direktorka Svetske organizacije za zdravlje životinja Monik Eloit rekla je da bi pitanje vakcinacije živine trebalo da bude „na stolu“.
Na kraju krajeva, „sada svi znaju da pandemija nije samo fantazija – mogla bi biti stvarnost“, dodala je ona.
