Predsednik Džozef Bajden potpisao je u subotu zakon kojim se podiže gornja granica državnog duga, sprečavajući neviđeno neizvršenje duga savezne vlade.
Bela kuća je najavila potpisivanje, obavljeno nasamo u Beloj kući, u saopštenju poslatom e-poštom u kojem se Bajden zahvalio liderima Kongresa na njihovom partnerstvu.
Ministarstvo finansija upozorilo je da će zemlji u ponedeljak početi da nedostaje gotovine da plati sve svoje račune, što bi izazvalo šok u američkoj i globalnoj ekonomiji.
Republikanci su odbili da podignu limit za zaduživanje zemlje osim ako se demokrate ne slože da smanje potrošnju, što je dovelo do zastoja koji nije bio rešen sve do nedelja intenzivnih pregovora između Bele kuće i predsednika Predstavničkog doma Kevina Makartija, R-Kalifornija.
Konačni sporazum, koji su u sredu usvojili Predstavnički dom, a u četvrtak Senat, suspenduje ograničenje duga do 2025. — posle sledećih predsedničkih izbora — i ograničava vladinu potrošnju. On daje zakonodavcima budžetske ciljeve za naredne dve godine u nadi da će obezbediti fiskalnu stabilnost kako se politička sezona zahuktava.
Podizanje granice nacionalnog duga, sada na 31,4 triliona dolara, osiguraće da vlada može da se zaduži za plaćanje dugova koje su već nastale.
„Donošenje ovog sporazuma o budžetu bilo je kritično. Ulozi nisu mogli biti veći“, rekao je Bajden iz Ovalne kancelarije u petak uveče. „Ništa ne bi bilo katastrofalnije“, rekao je on, od neizmirivanja duga zemlje.
„Niko nije dobio sve što je želeo, ali američki narod je dobio ono što im je trebalo“, rekao je Bajden, ističući „kompromis i konsenzus“ u sporazumu. „Sprečili smo ekonomsku krizu i ekonomski kolaps.
Bajden je iskoristio priliku da nabroji dostignuća svog prvog mandata dok se kandiduje za reizbor, uključujući podršku visokotehnološkoj proizvodnji, infrastrukturne investicije i finansijske podsticaje za borbu protiv klimatskih promena. Takođe je istakao načine na koje je otupio republikanske napore da povuku svoj dnevni red i postignu dublje rezove.
„U isto vreme smanjujemo potrošnju i smanjujemo deficite“, rekao je Bajden. „Štitimo važne prioritete od socijalnog osiguranja preko Medicare-a do Medicaida do veterana do naših transformacionih ulaganja u infrastrukturu i čistu energiju.
Čak i kada je obećao da će nastaviti da radi sa republikancima, Bajden je takođe napravio kontrast sa protivničkom stranom, posebno kada je u pitanju povećanje poreza za bogate, nešto što je tražio demokratski predsednik.
To je nešto što je predložio da će možda morati da sačeka drugi mandat.
„Vratiću se“, rekao je. „Uz vašu pomoć, pobediću.“
Bajdenove primedbe bile su najdetaljniji komentari predsednika demokrata o kompromisu o kojem su on i njegovo osoblje pregovarali. Uglavnom je ostao tih tokom pregovora o visokim ulozima, što je odluka koja je frustrirala neke članove njegove stranke, ali je imala za cilj da pruži prostor obema stranama da postignu dogovor i da ga poslanici izglasaju za njegovim stolom.
Bajden je pohvalio Makartija i njegove pregovarače za rad u dobroj veri, kao i sve lidere u Kongresu što su obezbedili brzo usvajanje zakona. „Oni su se ponašali odgovorno i stavili su dobro zemlje ispred politike“, rekao je on.
Sve u svemu, zakon od 99 stranica ograničava potrošnju u naredne dve godine i menja neke politike, uključujući nametanje novih radnih uslova za starije Amerikance koji primaju pomoć u hrani i zeleno osvetljenje gasovoda za prirodni gas u Apalačima, čemu se protive mnoge demokrate. Neka ekološka pravila su modifikovana da bi se pomoglo u pojednostavljivanju odobrenja za infrastrukturne i energetske projekte – potez koji su umereni u Kongresu dugo tražili.
Ured za budžet Kongresa procjenjuje da bi zapravo mogao proširiti ukupnu podobnost za federalnu pomoć u hrani, uz eliminaciju radnih uslova za veterane, beskućnike i mlade koji napuštaju hraniteljstvo.
Zakon takođe povećava fondove za odbranu i veterane, smanjuje nešto novog novca za Poreznu službu i odbija Bajdenov poziv da se ukinu poreske olakšice iz Trampove ere za korporacije i bogate kako bi se pomoglo u pokrivanju deficita nacije. Međutim, Bela kuća je saopštila da će se planovi Poreske uprave da pojačaju primenu poreskih zakona za osobe sa visokim prihodima i korporacije nastaviti.
Sporazumom se nameće automatsko smanjenje programa potrošnje za 1% ako Kongres ne odobri svoje godišnje račune o potrošnji – mera osmišljena da izvrši pritisak na zakonodavce obe strane da postignu konsenzus pre kraja fiskalne godine u septembru.
U oba doma, više demokrata je podržalo zakon nego republikanaca, ali su obe stranke bile kritične za njegovo usvajanje. U Senatu je bilo 63-36, uključujući 46 demokrata i nezavisnih i 17 republikanaca za, 31 republikanac zajedno sa četiri demokrata i jedan nezavisni koji je u poslaničkim krugovima sa demokratama protiv.
U Domu je glasalo 314-117.
