Novo teorijsko istraživanje Majkla Vondraka, Valtera van Sujlekoma i Hajna Falkea sa Univerziteta Radboud pokazalo je da je Stiven Hoking bio u pravu u vezi sa crnim rupama, iako ne u potpunosti. Zbog Hokingovog zračenja, crne rupe će na kraju ispariti, ali horizont događaja nije toliko presudan kao što se verovalo. Gravitacija i zakrivljenost prostor-vremena takođe uzrokuju ovo zračenje. To znači da će svi veliki objekti u svemiru, poput ostataka zvezda, na kraju ispariti.
Koristeći pametnu kombinaciju kvantne fizike i Ajnštajnove teorije gravitacije, Stiven Hoking je tvrdio da se spontano stvaranje i uništavanje parova čestica mora dogoditi u blizini horizonta događaja (tačka iza koje nema bežanja od gravitacione sile crne rupe).
Čestica i njena antičestica nastaju vrlo kratko iz kvantnog polja, nakon čega se odmah anihiliraju. Ali ponekad čestica padne u crnu rupu, a onda druga čestica može da pobegne: Hokingovo zračenje. Prema Hokingu, to bi na kraju rezultiralo isparavanjem crnih rupa.
U ovoj novoj studiji istraživači sa Univerziteta Radboud su ponovo razmotrili ovaj proces i istražili da li je prisustvo horizonta događaja zaista ključno. Kombinovali su tehnike iz fizike, astronomije i matematike kako bi ispitali šta se dešava ako se takvi parovi čestica stvore u okruženju crnih rupa. Studija je pokazala da se nove čestice mogu stvoriti i daleko iza ovog horizonta. Majkl Vondrak kaže: „Pokazujemo da, pored dobro poznatog Hokingovog zračenja, postoji i novi oblik zračenja.
Van Suijlekom kaže: „Pokazujemo da daleko iza crne rupe zakrivljenost prostor-vremena igra veliku ulogu u stvaranju radijacije. Čestice su tamo već razdvojene plimskim silama gravitacionog polja.“ Dok se ranije smatralo da zračenje nije moguće bez horizonta događaja, ova studija pokazuje da ovaj horizont nije neophodan.
Falcke kaže: „To znači da objekti bez horizonta događaja, kao što su ostaci mrtvih zvezda i drugi veliki objekti u univerzumu, takođe imaju ovu vrstu zračenja. I, nakon veoma dugog perioda, to bi dovelo do svega u univerzum na kraju isparava, baš kao crne rupe. Ovo menja ne samo naše razumevanje Hokingovog zračenja već i naš pogled na univerzum i njegovu budućnost.“
Studija je prihvaćena za objavljivanje u Physical Review Letters, a u međuvremenu se verzija rada može pročitati na arXsiv serveru za preprint.
