Kako avio-kompanije nastoje da ispune rastuće apetite kupaca za dugim putovanjima nakon pandemije, Boeing ima za cilj da ubrza proizvodnju svojih 787 Dreamlinera nakon perioda koji su mučili ponovljeni prekidi isporuke zbog grešaka u proizvodnji.
U hangaru u državi Južna Karolina na istočnoj obali SAD, avion počinje da se oblikuje na svojoj prvoj montažnoj liniji – ovde su krila, kokpit, kabina i rep još uvek u odvojenim delovima.
Biće potrebno oko mesec dana da se cela letelica spoji, a završni detalji dodati kasnije, na parkingu.
Američki vazdušni gigant je već uspeo da poveća stopu proizvodnje sa manje od dva 787-a mesečno u 2021. na četiri, i nada se da će do kraja godine porasti na pet.
Na drugoj montažnoj traci u hangaru, koji se nalazi u gradu Nort Čarlston, pregledaju se tri završena aviona. Morali su biti vraćeni na prilagođavanje, nakon otkrivanja nekoliko proizvodnih nedostataka počevši od 2020. godine.
Još je nekoliko desetina drugih aviona pod inspekcijom, ali Boing planira da taj proces pregleda premesti u svoju fabriku u Everetu, u državi Vašington, do kraja godine.
To će im omogućiti da drugu montažnu liniju u Južnoj Karolini posvete isključivo izgradnji aviona, što znači da mogu povećati do 10 787 aviona mesečno do 2025. ili 2026. godine.
To bi fabriku približilo Boingovoj stopi proizvodnje pre pandemije od 14 mlaznjaka mesečno, što je postignuto podelom 787 građevina između Južne Karoline i države Vašington, pre nego što je sve konsolidovano na istočnoj obali 2021.
Boing kaže da nije zabrinut zbog potencijalnih otkazivanja od strane klijenata avio-kompanija nezadovoljnih kašnjenjima.
„Naš problem trenutno je više u tome da ove avione dobijemo samo u ruke kupaca“, rekao je Lejn Balard, generalni direktor programa 787 tokom posete za štampu lokacijama Boinga u Južnoj Karolini u utorak i sredu, uoči avio sajma u Parizu kasnije ove godine. mesec dana.
Uprkos porastu prodaje svog vodećeg modela 737 MAKS za srednje relacije prošle godine – što je kompaniji dalo najbolje brojeve isporuke od 2018. – Boeing polaže svoje finansijske nade u 787, nakon četiri uzastopne godine u minusu.
Poslednjih meseci konačno je došlo do porasta narudžbi za velike avione, za koje je tržište već patilo pre pada dugolinijskog vazdušnog saobraćaja tokom karantina COVID-a.
Boeing je istorijski dominirao visokom maržom na dugolinijskoj proizvodnoj sceni sa svojim konfiguracijama 787 i 777, nadmećući se sa Erbasovim A350 i A330.
Sada, s obzirom da Boeing više ne proizvodi svoj 747 džambo džet, zaostajanje za putničkim modelom 777 i petogodišnje odlaganje sertifikacije za svoj 777Ks, postavljeno za 2025. godinu, kompanija računa na 787.
Trebalo je da se kocka na liniji 787—koja je lansirana 2004. i počela da leti 2011—povećavši upotrebu kompozita od ugljeničnih vlakana za trup i krila. Kao rezultat toga, avion je lakši i zahteva manje goriva.
Mnogi od glavnih delova aviona se isporučuju iz Italije, Japana i Kanzasa u jednom od Boingovih takozvanih Dreamliftera—modifikovanih 747 specijalno dizajniranih za nošenje glomazne opreme. A nazad u Južnoj Karolini, zadnji deo aviona je izgrađen u susednom hangaru pored.
Čini se da se klađenje na 787 do sada isplatilo: Boing je primio 250 porudžbina za avion samo u poslednjih šest meseci.
„Do kraja ove godine gotovo je zagarantovano da će 787 biti najpopularniji putnički širokotrup u istoriji“, sa čak više ukupnih kupovina od 777 ili Erbasa A330, predvideo je potpredsednik komercijalnog marketinga Boinga Daren Hulst.
