Lek koji se obično propisuje trudnicama sa naslednim stanjem zgrušavanja krvi i istorijom ponovljenih pobačaja ne pomaže u smanjenju rizika od pobačaja, pokazalo je novo međunarodno istraživanje koje su vodili britanski istraživači.
Istraživači sada savetuju lekare da prestanu da nude antikoagulans heparin niske molekularne težine (heparin) ženama i porođajima sa naslednom trombofilijom – stanjem u kome krv ima povećanu tendenciju da formira ugruške u venama i arterijama.
Uprkos nedostatku dokaza i smernica, lekari često propisuju heparin ženama sa ponovljenim pobačajima i naslednom trombofilijom. To je skupo za zdravstvene usluge, a nezgodno je za žene koje moraju da ubrizgavaju lek svakodnevno i zbog čega je veća verovatnoća da će doživeti modrice.
Zaustavljanje skrininga za naslednu trombofiliju i ukidanje upotrebe heparina kao lečenja za ove žene moglo bi da uštedi NHS oko 20 miliona funti godišnje, kažu istraživači, uz finansiranje preusmereno na druge usluge ili tretmane.
Nova studija objavljena u The Lancet-u pokazuje da svakodnevna injekcija heparina ne poboljšava šanse za živorođenje kod žena koje su ranije imale 2 ili više pobačaja i potvrdile naslednu trombofiliju, u poređenju sa standardnom negom.
Predvođena profesorkom Siobhan Kuenbi, zamenikom direktora Tomijevog nacionalnog centra za istraživanje pobačaja i profesorom akušerstva na Univerzitetu u Vorviku, ispitivanje ALIFE2 regrutovalo je žene iz 40 bolnica u Velikoj Britaniji, Holandiji, SAD, Belgiji i Sloveniji.
326 žena sa naslednom trombofilijom i ponovljenim pobačajem podeljeno je u 2 grupe – 164 su primale heparin tokom trudnoće, počevši od što je pre moguće nakon pozitivnog testa na trudnoću i završavajući na početku porođaja. 162 nisu dobili lekove.
Sve žene su dobile standardnu negu koju je vodio akušer i sve žene su ohrabrene da uzimaju folnu kiselinu.
Stopa živorođenih za svaku grupu bila je približno ista: 116 žena (71,6%) lečenih heparinom imalo je bebu rođenu živo nakon 24 nedelje trudnoće. 112 žena (70,9%) u grupi standardne nege imalo je bebu rođenu živu nakon 24 nedelje trudnoće.
Rizik od drugih komplikacija trudnoće, uključujući pobačaj, bebe sa malom porođajnom težinom, abrupciju placente, prevremeni porođaj ili preeklampsiju, bio je približno isti za obe grupe.
Kao što se i očekivalo, 73 (45%) žena u grupi koja je uzimala heparin (uglavnom oko mesta uboda) prijavilo je lako modrice i samo 16 (10%) u grupi sa standardnom negom.
Profesor Siobhan Kuenbi kaže: „Na osnovu ovih nalaza, ne preporučujemo upotrebu heparina niske molekularne težine za žene sa ponavljajućim gubitkom trudnoće i potvrđenom naslednom trombofilijom.
„Takođe predlažemo da skrining na naslednu trombofiliju kod žena sa rekurentnim gubitkom trudnoće nije potreban. Pacijenti i lekari će uvek ceniti bilo koji faktor koji bi mogao biti povezan sa ponovljenim pobačajem, ali veza između nasledne trombofilije i ponovljenog pobačaja nije dokazana : nedavni pregled istraživanja pokazao je da je trombofilija česta u opštoj populaciji kao i kod žena sa ponovljenim pobačajem.“
„Mnoge žene sa ponovljenim pobačajem širom sveta testiraju se na naslednu trombofiliju i svakodnevno se leče heparinom. Istraživanja sada pokazuju da ovaj skrining nije potreban, lečenje nije efikasno i daje lažnu nadu mnogima nastavljajući da nudi kao potencijalni preventivni tretman.“
28% žena koje su učestvovale u ispitivanju izgubilo je teško željenu trudnoću, a ovi neobjašnjivi gubici će biti u fokusu daljeg proučavanja, jer naši istraživači nastavljaju da traže odgovore i tretman kako bi sprečili rani gubitak trudnoće.
