Komisija za kućna pravila glasala je sa 7 prema 6 za usvajanje pravila koja dozvoljavaju debatu u punom domu. Dvojica republikanaca u komitetu, predstavnici Čip Roj i Ralf Norman, odbili su svoje vođstvo protiveći se zakonu.
To glasanje je naglasilo potrebu da demokrate pomognu u usvajanju te mere u Predstavničkom domu, koji kontrolišu republikanci sa tesnom većinom od 222 prema 213.
Donošenjem Predstavničkog doma bi se predlog zakona poslao Senatu. Za tu meru potrebno je odobrenje Kongresa pre 5. juna, kada bi Ministarstvo finansija moglo da ostane bez sredstava za plaćanje dugova po prvi put u istoriji SAD.
Ako Ministarstvo finansija ne može da pokrije sve svoje isplate, ili ako je bilo prinuđeno da daje prioritet isplatama, to bi moglo da izazove ekonomski haos u američkim i globalnim ekonomijama.
Bajden i Makarti su predvideli da će dobiti dovoljno glasova za usvajanje zakona od 99 stranica pre roka 5. juna.
Nestranački beležnik budžeta za Kongres je u utorak rekao da će zakon smanjiti potrošnju u odnosu na trenutne projekcije za 1,5 biliona dolara tokom 10 godina, počevši od 2024.
Budžetska kancelarija Kongresa je takođe saopštila da će ta mera, ako bude usvojena, smanjiti kamatu na javni dug za 188 milijardi dolara.
Mekarti je zakon nazvao „najkonzervativnijim dogovorom koji smo ikada imali“.
Ipak, neki od najkonzervativnijih republikanaca u Predstavničkom domu koji su tražili daleko dublje smanjenje potrošnje nisu bili ubeđeni i bilo je nejasno koliko će demokrata Makartiju trebati da pobedi na očekivanom glasanju u sredu o usvajanju.
Sva četiri demokrata u Odboru za pravila glasala su protiv zakona, kao što to obično čine za zakone koje podržavaju republikanci. Bilo je nejasno da li bi to moglo uticati na druge demokrate da učine isto u sredu, iako je demokratski lider Hakim Džefris rekao da će njegova stranka pružiti podršku koja je potrebna Makartiju.
Mnoge demokrate u Kongresu nisu htele da se Bajden uključi u pregovore o smanjenju budžeta sa republikancima sve dok oni ne povuku stav o usvajanju zakona o ograničenju duga.
Direktorka budžeta Bele kuće Šalanda Jang, koja je bila jedan od Bajdenovih vodećih pregovarača, pozvala je Kongres da usvoji zakon.
„Želim da budem jasan: ovaj sporazum predstavlja kompromis, što znači da niko ne dobija sve što želi i da su morali da se donesu teški izbori“, rekao je Jang na konferenciji za novinare.
Glasanje u Senatu bi se možda moglo produžiti do vikenda ako poslanici u tom domu pokušaju da uspore njegovo usvajanje.
Najmanje jedan senator, republikanac Majk Li, rekao je da bi mogao da pokuša da to uradi, a drugi republikanci su takođe izrazili nelagodnost zbog nekih aspekata sporazuma.
Predlog zakona bi suspendovao ograničenje američkog duga do 1. januara 2025., omogućavajući Bajdenu i poslanicima da ostave po strani politički rizično pitanje do predsedničkih izbora u novembru 2024. godine.
To bi takođe ograničilo određenu državnu potrošnju u naredne dve godine, ubrzalo proces izdavanja dozvola za neke energetske projekte, vratilo neiskorišćena sredstva za COVID-19 i uvelo radne uslove za programe pomoći u hrani za neke siromašne Amerikance.
U još jednoj pobedi republikanaca, to bi pomerilo deo sredstava sa Poreske službe, iako Bela kuća kaže da to ne bi trebalo da potkopa sprovođenje poreza.
Bajden takođe može da ukaže na dobitke. Ugovor ostavlja njegovu infrastrukturu i zakone o zelenoj energiji uglavnom netaknutim, a smanjenje potrošnje i radni zahtevi su daleko manji nego što su republikanci tražili.
Republikanci su tvrdili da su nagla smanjenja potrošnje neopһodna da bi se obuzdao rast nacionalnog duga, koji je na 31,4 triliona dolara otprilike jednak godišnjem proizvodu privrede.
Predviđa se da će otplate kamata na taj dug pojesti sve veći udeo u budžetu jer sve starije stanovništvo povećava troškove zdravlja i penzionisanja, prema vladinim predviđanjima. Dogovor ne bi učinio ništa da obuzda te brzorastuće programe.
Većina ušteda bi se ostvarila ograničavanjem potrošnje na domaće programe kao što su stanovanje, obrazovanje, naučna istraživanja i drugi oblici „diskrecione“ potrošnje. Vojna potrošnja bi se mogla povećati u naredne dve godine.
Stanje u odnosu na gornju granicu duga navelo je rejting agencije da upozore da bi mogle da smanje rejting američkog duga, koji je u osnovi globalnog finansijskog sistema.
Tržišta su do sada pozitivno reagovala na sporazum.
