Dva naučnika iz Jugozapadnog istraživačkog instituta bili su deo tima svemirskog teleskopa Džejms Veb (JVST) koji je primetio visok oblak vodene pare dužine više od 6.000 milja — otprilike udaljenost od SAD do Japana — kako izbacuje sa površine Saturnovog meseca, Enceladusa. U svetlu ovog otkrića NASA JVST ciklusa 1, dr Christopher Glein iz SvRI-a je takođe dobio dodelu ciklusa 2 za proučavanje perjanice, kao i ključnih hemijskih jedinjenja na površini, kako bi bolje razumeo potencijalnu nastanjivost ovog okeanskog sveta.
Tokom svog 13-godišnjeg izviđanja Saturnovog sistema, svemirska sonda Kasini otkrila je da Encelad ima podzemni okean tečne vode, a Kasini je analizirao uzorke dok su perjanice ledenih zrnaca i vodene pare izbijale u svemir iz pukotina na ledenoj površini Meseca.
„Encelad je jedan od najdinamičnijih objekata u Sunčevom sistemu i glavna je meta u potrazi čovečanstva za životom izvan Zemlje“, rekao je Glein, vodeći stručnjak za vanzemaljsku okeanografiju. On je koautor rada koji je nedavno prihvatila Nature Astronomi. „U godinama otkako je NASA-in svemirski brod Cassini prvi put pogledao Enceladus, nikada ne prestajemo da budemo zadivljeni onim što smo otkrili da se dešava na ovom izuzetnom mesecu.
Još jednom, najnovija zapažanja napravljena sa Vebovim skorom infracrvenim spektrografom dala su izvanredne rezultate.
„Kada sam gledao podatke, u početku sam mislio da moram da grešim, bilo je tako šokantno mapirati perjanicu više od 20 puta većeg od prečnika meseca“, rekao je Geronimo Viljanueva iz NASA-inog Centra za svemirske letove Godard. i glavni autor nedavnog rada. „Plum se proteže daleko iznad onoga što smo mogli da zamislimo.“
Vebova osetljivost otkriva novu priču o Enceladu i o tome kako on snabdeva vodom ceo sistem Saturna i njegovih prstenova. Dok Encelad kruži oko gasnog giganta za samo 33 sata, Mesec izbacuje vodu, ostavljajući za sobom oreol, skoro kao krofnu. Perjanica nije samo ogromna, već se voda širi preko Saturnovog gustog E-prstena. Podaci JVST-a pokazuju da otprilike 30 odsto vode ostaje u buđenju Meseca, dok ostalih 70 odsto beži da snabdeva ostatak Saturnovog sistema.
„Vebova zapažanja, po prvi put, vizuelno ilustruju kako mesečeve perjanice vodene pare igraju ulogu u formiranju torusa“, rekla je dr Silvija Protopapa iz SvRI, stručnjak za kompozicionu analizu ledenih tela u Suncu. sistema koji je takođe bio u timu ciklusa 1. „Ovo služi kao zapanjujući dokaz Vebovih izuzetnih sposobnosti. Oduševljen sam što sam deo tima Ciklusa 2 dok pokrećemo našu potragu za novim indikacijama nastanjivosti i aktivnosti perja na Enceladusu.“
Podstaknut neverovatnim nalazima Vebovog prvog prolaznog pogleda na Encelad, Glajn predvodi isti tim koji će ponovo posmatrati Encelad sa JVST sledeće godine.
„Tražićemo specifične indikatore nastanjivosti, kao što su organski potpisi i vodonik peroksid“, rekao je Glein. „Vodonik-peroksid je posebno interesantan jer može da obezbedi mnogo moćnije izvore metaboličke energije od onoga što smo prethodno identifikovali. Kasini nam nije dao jasan odgovor o dostupnosti tako jakih oksidanata na Enceladu.“
Nova zapažanja će pružiti najbolju daljinsku priliku za traženje indikatora nastanjivanja na površini, povećanjem odnosa signal-šum do faktora 10 u poređenju sa ciklusom 1. Razumevanje vremenske varijabilnosti ispuštanja oblaka je takođe važno za plan za buduće planetarne naučne misije koje ciljaju na perjanicu.
„Veb može poslužiti kao most između Kasinija i predložene misije traganja za životom, Orbilander“, rekao je Glein. „Posle ciklusa 2, imaćemo bolju ideju da li su uzorci okeana široko raspoređeni po površini Enceladusa, za razliku od samo blizu južnog pola. Ova sledeća zapažanja bi nam mogla pomoći da utvrdimo da li Orbilander može pristupiti uzorcima okeana blizu ekvatora, što može pomoći da se brže vratimo na Encelad“.
Rezultati tima su prihvaćeni za objavljivanje 17. maja 2023. u Nature Astronomi, a dostupan je i pdf unapred za štampu.
