Nisko seksualno zadovoljstvo u srednjim godinama može poslužiti kao rani znak upozorenja za budući pad kognitivnih sposobnosti, prema novoj studiji koju su vodili istraživači Penn State. Studija, koja je pratila povezanost između erektilne funkcije, seksualnog zadovoljstva i kognicije kod stotina muškaraca starosti od 56 do 68 godina, otkrila je da je pad seksualnog zadovoljstva i erektilne funkcije u korelaciji sa budućim gubitkom pamćenja.
Studija, objavljena u najnovijem broju časopisa Gerontologist, prva je koja longitudinalno prati seksualno zadovoljstvo u tandemu sa seksualnim zdravljem i spoznajom, navode istraživači, a njeni nalazi ukazuju na potencijalni novi faktor rizika za kognitivni pad.
„Ono što je bilo jedinstveno u našem pristupu je to što smo merili funkciju pamćenja i seksualnu funkciju u svakoj tački u longitudinalnoj studiji, kako bismo mogli da pogledamo kako su se menjali zajedno tokom vremena“, rekao je Martin Slivinski, profesor humanog razvoja i porodičnih studija u Penn. Država i koautor studije. „Ono što smo pronašli povezuje se sa onim što naučnici počinju da shvataju o vezi između zadovoljstva životom i kognitivnih performansi.“
Studija je istraživala odnos između fizičkih promena poput mikrovaskularnih promena relevantnih za erektilnu funkciju i psiholoških promena, kao što je niže seksualno zadovoljstvo, kako bi se utvrdilo kako se promene odnose na spoznaju. Ispitivali su promene koje počinju u srednjim godinama, jer to predstavlja prelazni period u kome počinju da se pojavljuju padovi erektilne funkcije, kognicije i seksualnog zadovoljstva.
Slivinski je dodao da, iako je tim otkrio jaku korelaciju između tri zdravstvena faktora, oni mogu samo da nagađaju o uzroku.
„Naučnici su otkrili da ako ste generalno slabo zadovoljni, imate veći rizik od zdravstvenih problema poput demencije, Alchajmerove bolesti, kardiovaskularnih bolesti i drugih problema povezanih sa stresom koji mogu dovesti do kognitivnog pada“, rekao je on. „Poboljšanja seksualnog zadovoljstva mogu zapravo izazvati poboljšanje funkcije pamćenja. Kažemo ljudima da treba više da vežbaju i da jedu bolju hranu. Pokazujemo da seksualno zadovoljstvo takođe ima važnost za naše zdravlje i opšti kvalitet života.“
Za studiju, istraživači su koristili podatke ankete od 818 muškaraca koji su učestvovali u Vijetnamskoj eri Tvin Studi of Aging. Kroz neuropsihološke testove, kao što su testovi pamćenja i brzine obrade, ispitali su kognitivne promene učesnika u periodu od 12 godina od 56 do 68 godina, prilagođavajući se kognitivnim sposobnostima učesnika u mlađoj odrasloj dobi. Njihova erektilna funkcija i seksualno zadovoljstvo mereni su zajedno sa spoznajom, koristeći Međunarodni indeks erektilne funkcije, procenu seksualnog zdravlja muškaraca koju su sami prijavili. Istraživači su zatim izgradili statistički model da bi razumeli kako su se tri varijable promenile kako su pojedinci starili.
„Istraživanje seksualnog zdravlja se istorijski fokusiralo na aspekte seksualnosti koje se mogu meriti kao što su broj seksualnih partnera ili učestalost seksualnih aktivnosti“, rekao je Riki Slejdej, doktorski kandidat na Penn State-u i glavni autor studije. „Ono što nas je zanimalo je percepcija te aktivnosti, kako se neko oseća u vezi sa svojim seksualnim životom i kako to utiče na kognitivne funkcije, jer više ljudi može biti u istoj situaciji fizički, ali iskusiti potpuno različite nivoe zadovoljstva.
Studija je otkrila da su smanjenje erektilne funkcije i seksualnog zadovoljstva povezani sa padom pamćenja, što istraživači kažu da ukazuje na vezu između psihičkog i fizičkog zdravlja.
„Kada smo mapirali odnos tokom vremena, otkrili smo da je povećanje ili smanjenje erektilne funkcije i seksualnog zadovoljstva povezano sa istovremenim povećanjem ili smanjenjem kognitivnih funkcija“, rekao je Slaidai. „Ova udruženja su preživela prilagođavanje demografskim i zdravstvenim faktorima, što nam govori da postoji jasna veza između našeg seksualnog života i naše spoznaje.“
Prethodne studije su otkrile vezu između mikrovaskularnih promena i promena u erektilnoj funkciji tokom vremena. U stvari, aktivni sastojak vijagre (sildenafil) prvobitno je razvijen za lečenje kardiovaskularnih problema, objasnio je Slivinski, tako da je veza između vaskularnog zdravlja i erektilne funkcije dobro shvaćena. Kako se erektilna funkcija povezuje sa drugim aspektima zdravlja trebalo bi da bude područje fokusa za buduća istraživanja, dodao je on.
Povećanje procene i praćenja erektilne funkcije kao vitalnog znaka zdravlja može pomoći u identifikaciji onih koji su u riziku od kognitivnog pada pre 70-ih godina, rekao je on. Istraživači primećuju da se očekuje da će se starija odrasla populacija u SAD udvostručiti u narednih 30 godina, što znači da će duplo više ljudi verovatno ući u 60-te i doživeti pad erektilne funkcije i seksualnog zadovoljstva.
„Već imamo pilulu za lečenje erektilne disfunkcije. Ono što nemamo je efikasan tretman za gubitak pamćenja“, rekao je Slivinski. „Umesto da se razgovor vodi o lečenju ED, trebalo bi da to vidimo kao vodeći indikator za druge zdravstvene probleme i da se fokusiramo na poboljšanje seksualnog zadovoljstva i opšteg blagostanja, a ne samo na lečenje simptoma.“
Drugi koautori u radu su Tajler Bel, Tereza Voren, Vilijam Kremen i Kerol Franz sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu; i Michael Lions, Rosemari Toomei i Richard Vandiver sa Bostonskog univerziteta.
