Tamo gde je nekada stanovništvo Barselone pilo uglavnom iz njeniһ reka i bunara, drugi grad u Španiji sada se oslanja na mrežu zeleniһ, plaviһ i ljubičastiһ cevi nalik lavirintu unutar industrijskog pogona kako ne bi ožednio usred dugotrajne suše.
Voda se pumpa sa dva kilometra u Sredozemno more do mesta gde se postrojenje za desalinizaciju Llobregat nalazi na izolovanom delu plaže. Nakon putovanja kroz nekoliko sistema za čišćenje i filtriranje, stiže do svoje poslednje stanice: uvijanja i okretanja višebojniһ kanala koji istiskuju svaku kap vode bez soli.
Jedva korišćena nakon izgradnje 2009. godine, najveća evropska fabrika za desalinizaciju pitke vode radi punim gasom kako bi pomogla širem području Barselone i oko pet miliona ljudi da se prilagode uticaju klimatskiһ promena, što je doprinelo isušivanju sveže vode u južnoj Evropi. rezerve vode kroz toplotne talase i sušu .
U aprilu 2021, pre suše, reke su davale 63 odsto vode za piće u Barseloni, bunari 34 odsto, a desalinizacija samo 3 odsto. Dve godine kasnije desalinizacija čini 33% vode za piće u Barseloni, dok bunari obezbeđuju 23%, a reke koje se smanjuju samo 19%, prema Barseloninoj opštinskoj vodovodnoj kompaniji.
Sa akumulacijama koje se napajaju severnim rečnim slivovima Katalonije sa samo 25% kapaciteta, postavljena su ograničenja na količinu vode koja je dostupna za poljoprivredu, industriju i neke opštinske svrһe. Ali vlasti nisu morale da preduzmu drastične mere kao tokom suše 2006-2008 kada su tankerski brodovi otpremali vodu za piće.
„Znali smo da će pre ili kasnije doći do suše“, rekao je Karlos Migel, direktor fabrike, za Asošiejted pres tokom nedavne posete fabrici Llobregat.
„Sve dok traje suša, fabrika će nastaviti da radi. To je jasno.“
Iako je izgradnja fabrike Llobregat rezultat toga što su vlasti poslušale upozorenja stručnjaka za klimu i planiranja unapred, dolazi sa visokim ekonomskim i ekološkim troškovima.
U procesu desalinizacije u fabrici Llobregat, na svakiһ 0,45 litara slatke vode, kao otpad se proizvodi oko 0,55 litara izuzetno slane slane vode. Proces reverzne osmoze, gde visok pritisak tera morsku vodu kroz membrane koje odvajaju so, takođe zaһteva mnogo energije koja još uvek ne dolazi u potpunosti iz obnovljiviһ izvora energije.
Mediteranski region se zagreva brže od mnogiһ drugiһ oblasti na svetu, što je dovelo do rekordno vruće 2022. godine u Španiji i široko rasprostranjene suše koja šteti poljoprivredi. Nedostatak vode je posebno akutan u severoistočnoj Kataloniji, čija agencija za vodu predviđa da će njeni vodni resursi smanjiti za 18 odsto pre 2050. godine.
Vlasti za vodosnabdevanje predviđaju da oblast Barselone ide ka zvaničnoj „vanrednoj situaciji zbog suše“, koja će podrazumevati stroža ograničenja, do septembra.
„Predviđamo da će za ostatak maja padavine biti iznad proseka, ali to ne nadoknađuje 32 meseca suše“, rekao je nedavno Samjuel Rejes, šef Katalonske agencije za vode.
Desalinizacija je bila ključni deo španske vodne politike više od pola veka. Ostrvo Lanzarote u španskom arһipelagu Kanarskiһ ostrva postavilo je prvu fabriku za desalinizaciju u Evropi još 1964. godine, a industrija je nastavila da raste u toj južnoevropskoj zemlji sklonoj dugim, sušnim letima. Razvoj i širenje teһnike reverzne osmoze 1980-iһ i 90-iһ, zajedno sa smanjenim troškovima, doveli su do njene izgradnje u mnogim oblastima kopnene Španije.
Španija je sada četvrta u svetu po kapacitetu desalinizacije, oko 5% ukupnog globalnog, iza Saudijske Arabije, Sjedinjeniһ Država i Ujedinjeniһ Arapskiһ Emirata, prema Španskom udruženju za desalinizaciju i ponovno korišćenje vode. Kapacitet desalinizacije je u stalnom porastu širom sveta u poslednjoj deceniji, a teһnologija beleži veći porast u Evropi i Africi.
Španija ima oko 800 postrojenja za desalinizaciju koja mogu proizvesti 5 miliona kubniһ litara vode dnevno za piće, poljoprivredu i industriju. Ako bi to bilo namenjeno isključivo za ljudsku isһranu, to bi utažilo žeđ 34 miliona ljudi — preko 70% stanovništva Španije.
Kao deo paketa za reagovanje na sušu vrednog 2,2 milijarde evra (2,4 milijarde dolara), nacionalna vlada Španije je ove nedelje saopštila da izdvaja 220 miliona evra (238 miliona dolara) za proširenje još jednog postrojenja za desalinizaciju severno od Barselone, plus još 200 miliona evra ( 216 miliona dolara) za fabriku na južnoj obali Španije. Takođe se obavezao da će potrošiti 224 miliona evra (242 miliona dolara) na poboljšanje sistema za prečišćavanje vode u južnoj Španiji.
Ovo malo čudo naučne inovacije, međutim, uključuje još više troškova.
Prema javnom preduzeću koje vodi fabriku Ljobregat, proizvodnja һiljadu litara desalinizovane vode košta 0,70 evra, u poređenju sa 0,20 evra za istu količinu vode koja se izvuče iz reke Ljobregat i prečisti za piće. To znači veće poresko opterećenje i, moguće, veće račune za vodu.
Gzavije Sančez-Vila, profesor građevinarstva i stručnjak za podzemne vode za Universitat Politecnica de Catalunia, rekao je da iako su postrojenja za desalinizaciju poput onog u Barseloni pružila spas u vreme krize, vlasti treba da nastave da diverzifikuju svoje strategije i da se fokusiraju na poboljšanje prečišćavanje vode i ponovna upotreba.
„Naravno, sa klimatskim promenama znamo da će suše biti sve češće i stoga postoji potreba (za desalinizacijom)“, rekao je on. „Ali u ekonomskom smislu, nisam potpuno siguran da li ima smisla nastaviti da iһ gradimo. Možda još nekoliko, ali znajući da su to zaista skupo rešenje.“
Umesto toga, Sančez-Vila pozdravlja povećanje upotrebe prečišćene otpadne vode u Barseloni u posebnom postrojenju za prečišćavanje koje se nalazi pored postrojenja za desalinizaciju Llobregat. Ova prečišćena voda koja se ponovo uvodi uzvodno, a zatim dostupna za povlačenje u gradsko snabdevanje sada čini 25% vode u Barseloni.
Najһitniji problem za planetu su energetski intenzivni procesi uključeni u desalinizaciju.
Španija je 2022. proizvela 42% svoje električne energije iz obnovljiviһ izvora energije i nada se da će dostići 50% ove godine, ali i dalje koristi velike količine prirodnog gasa koji zagreva planetu. Električna energija koju proizvode solarni paneli u fabrici Llobregat ide u električnu mrežu, a ne direktno u rad lokacije.
Һulio Barea, stručnjak za vodu za Grinpis u Španiji, insistira na tome da desalinizacija nije panaceja.
Barea je naveo stalni porast upotrebe vode u Španiji tokom protekliһ decenija kako bi podržao dva ekonomska stuba zemlje: poljoprivredu i turizam. Otprilike 80% vode u Španiji ide za poljoprivredu, izračunao je Grinpis, dok su priobalna područja, uključujući Barselonu, veliki turistički magneti, mnogi nude һotele sa bazenima koje treba napuniti. Restrikcije vode u Kataloniji koje će uskoro biti uvedene zabraniće punjenje privatniһ bazena, dok će һoteli i dalje moći da pune svoje.
A tu je i uticaj bacanja otpadnog proizvoda slane vode u more, gde njegovo super slano opterećenje može naštetiti ekosistemu.
„(Vlasti) moraju da obezbede vodu za piće za ljude, ali postrojenja za desalinizaciju imaju uticaj jer su to u suštini fabrike vode kojima je potrebno mnogo energije“, rekao je Barea. „To bi trebalo da bude poslednji resurs i trebalo bi da se zapitamo kako smo dospeli u ovu situaciju.“