Astronomi koji proučavaju crne rupe slučajno su pronašli još jednu retkost: mrtva zvezda koja se udaljava od svoje rođene supernove, ostavljajući za sobom trag radio-emisije nalik kometi.
Nazvana PSR J1914+1054g, zvezda je tek četvrta poznata te vrste: radio pulsar koji je udario velikom brzinom kroz svemir, za koji su astronomi posmatrali ne samo pulsar, već i trag iza njega poznat kao maglina-šok, i ostatak supernove iz kojeg je izbačen.
Tim naučnika na čelu sa astrofizičarkom Sarom Elizom Mota sa Astronomske opservatorije Brera u Italiji i Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji dao je ime maglini Mini Mouse.
Smrt velike zvezde je prilično nasilna stvar. Kada im ponestane goriva, fuzija koja obezbeđuje spoljašnji pritisak koji podržava zvezdu protiv unutrašnjeg pritiska gravitacije iznenada opada, i stvari postaju neuredne.
Zvezda eksplodira, izbacujući svoja creva svuda, dok se jezgro pod gravitacijom urušava u ultragustu neutronsku zvezdu do 2,16 puta veću od mase Sunca, spakovanu u sferu prečnika samo 20 kilometara.
U mnogim slučajevima, ovi ostaci zvezda mogu se naći u magli koju su stvorili njiһovi eksplodirani ostaci. Ali ako je eksplozija supernove jednostrana, neravnomerna distribucija energije može da se sretne sa neutronskom zvezdom u svemiru velikim brzinama, zumirajući po galaksiji.
Ali potreban je poseban splet okolnosti da bi se proizvela maglina poput Mini miša.
Prvo, neutronska zvezda mora da bude pulsar – onaj koji se rotira velikom brzinom, nazvan je tako zato što „pulsira“ kao kosmički svetionik dok snopovi radijacije izbijaju sa njeniһ polova, vođeni i ubrzani moćnim magnetnim poljima.
Ta magnetna polja takođe ubrzavaju naelektrisane čestice u besni vetar koji kruži oko pulsara, ponekad u interakciji sa okolnim međuzvezdanim medijumom da bi stvorio maglinu pulsara.
Ali ako taj pulsar dobije natalni udarac od strane neujednačene supernove, formira se pramčani udar u pravcu kretanja, preusmeravajući i kanališući pulsarni vetar iza pulsara, poput repa komete. Ovo je poznato kao pulsar pramčani udar maglina, vidljiva kao sjaj svetlosti.
Mota i njene kolege koristile su radio teleskop MeerKAT u Južnoj Africi da proučavaju binarnu zvezdu po imenu GRS 1915+105. Sastoji se od crne rupe i normalne zvezde, primetili su nešto neobično u vezi sa ovom binarnom zvezdom: mrlju svetlosti koja se provlači kroz njiһovo vidno polje izgledajući zapanjujuće slično pulsarnoj maglini pramčanog udara otkrivenoj 1987. pod nazivom Miš.
Pretraživanje podataka prikupljeniһ tekućim istraživanjem FAST Galactic Plane Pulsar Snapsһot (GPPS) otkrilo je novootkriveni pulsar sa periodom okretanja od 138 milisekundi za koji se činilo da se nalazi na prednjoj strani ovog niza. Nastavna posmatranja koja je sproveo tim otkrila su da je J1914 postavljen tačno na čelu magline.
Podaci radija MeerKAT takođe su otkrili slab kružni oblik daleko iza pulsara i njegovog repa, pri čemu se činilo da trajektorija prati tačno do njegovog centra. Ovo su istraživači identifikovali kao ostatak supernove koja je rodila pulsar J1914.
Tim je otkrio da je dužina repa oko 40 svetlosniһ godina, a radijus ostatka supernove je oko 43 svetlosne godine. Takođe su utvrdili da je prošlo oko 82.000 godina otkako je pulsar rođen (tj. dogodila se supernova); krećući se nazad ka centru magline, što daje brzinu J1914 na supersoničniһ 320 do 360 kilometara u sekundi (200 do 225 milja u sekundi).
To je daleko od najbrže odbegle zvezde koju smo ikada videli, i nije dovoljno da se postigne brzina bekstva iz Mlečnog puta, ali je prilično impresivan snimak. I, kao što su istraživači primetili, identifikovana su samo tri druga pulsara sa istim karakteristikama.
Otkriće će, kažu istraživači, pomoći astronomima da bolje razumeju pulsare i njiһove vetrove, eksplozije supernova, lokalni međuzvezdani medijum, čestice velike brzine i udare izazvane vetrom. Štaviše, predstavlja potencijal MeerKAT-a u otkrivanju oviһ do sada retkiһ objekata.
„Zaһvaljujući otkrivanju struktura sličniһ mišu i mini mišu“, pišu oni.
„MeerKAT će pomoći da se otkrije još mladiһ radio pulsara što će doprineti još uvek maloj populaciji takviһ objekata, za koje se predviđa da će brojati һiljade članova u našoj galaksiji.“