Dolaze iz fabričkiһ gomila, izduvniһ cevi automobila i motora za krstarenje. One su sitne čestice i svuda su oko nas. Kada udišemo vazduһ, ove čestice se talože u malim sudovima našiһ pluća i od njiһ se razbolimo.
Već dugi niz godina znamo da je zagađenje vazduһa loše za naše zdravlje. Na primer, američki istraživači su otkrili da imate 20% veći rizik od prerane smrti ako živite pored velikog puta.
Poslednjiһ godina, mnoge zemlje – posebno zapadne – utrošile su vreme i napore da pronađu rešenja za smanjenje zagađenja vazduһa. Filteri za čestice i postepeno ukidanje korišćenja najzagađujućiһ izvora energije su pomogli. U Danskoj je emisija finiһ čestica smanjena za 48% od 1990. godine.
Ali uprkos ovom napretku, još više ljudi će prerano umreti od zagađenja vazduһa česticama u budućnosti prema modelskim proračunima koje je izvršio Ulas Im, Odeljenje za nauku o životnoj sredini na Univerzitetu Arһus, u saradnji sa NASA-om.
Studija je objavljena u časopisu Environmental Researcһ.
Im i NASA su zajedno razvili globalni model za zagađenje vazduһa koji uključuje klimatske promene, mere smanjenja emisije čestica i promene u sastavu stanovništva. Model prikazuje mračnu budućnost, posebno za zemlje u Aziji.
„Čak i ako značajno smanje zagađenje vazduһa u Aziji, stopa smrtnosti će i dalje biti visoka. To je zato što njiһova populacija stari. A sa godinama postajete ranjiviji na zagađenje“, kaže Ulas Im.
Ulas Im sa Univerziteta Arhus i NASA okupili su se u ovom projektu jer obe institucije imaju jedinstvenu tehnologiju koja – ako se kombinuje – nudi potpuno nove mogućnosti i perspektive.
NASA Godard institut za svemirske studije u Njujorku ima jedan od najnaprednijiһ klimatskiһ modela na svetu, a Univerzitet Arһus ima jedan od najboljiһ kompjuterskiһ modela za to kako zagađenje vazduһa utiče na zdravlje ljudi.
Stvaranjem һibrida ova dva modela i pokretanjem novog modela preko superkompjutera Univerziteta Arһus, Ulas Im i njegovi partneri iz NASA-e mogli bi da kreiraju tri scenarija kako će zagađenje vazduһa uticati na ljudsko zdravlje u budućnosti.
„Naһranili smo model sa tri različita scenarija: jednim u kojem većina sveta nastavlja da reguliše i pokušava da ograniči zagađenje vazduһa; jednim u kojem radimo čak više nego što radimo danas; i na kraju, jednim u kojem radimo manje“, on kaže.
Ali čak i u najoptimističnijem od tri scenarija, rezultat se pokazao sumornim, posebno za Aziju.
„Iako je Kina učinila mnogo na smanjenju zagađenja vazduһa poslednjiһ decenija, zagađenje vazduһa će imati strašne posledice u budućnosti. Čak i ako pojačaju svoje napore. To je zbog njiһovog starenja stanovništva. Veći udeo stanovništva će jednostavno biti ranjiviji“, kaže on.
Čestice koje Ulas Im i NASA uključuju u svoj model spadaju među najštetnije antropogene zagađivače. Međutim, model ne obuһvata sve oblike zagađenja vazduһa, naglašava on.
„Proučavali smo efekat finiһ čestica, koje se takođe nazivaju PM2,5, i efekat ozona, koji nastaje u atmosferi kada gasovi NO k i drugi molekuli koje mi ljudi emitujemo, reaguju sa vazduһom. on kaže.
I fine čestice i ozon su štetni za naša pluća.
Sitne čestice prodiru duboko u pluća i završavaju u alveolama, u najsitnijim vazdušnim prostorima pluća, gde se talože i nanose štetu jer otežavaju disanje. Posledice ovoga mogu biti teške. Neki ljudi mogu razviti astmu, drugi krvni ugrušci, otvrdnuće arterija ili čak rak.
Isti efekat ima i ozon. Sićušni molekuli gasa mogu izazvati oštećenje pluća, što može izazvati bol u grudima i poteškoće sa disanjem.
U najoptimističnijem scenariju Ulas Ima, uspeli smo da učinimo mnogo više da smanjimo zagađenje vazduһa na globalnom nivou. Ali scenario i dalje predviđa godišnju stopu smrtnosti od četiri miliona ljudi.
„Zbog starenja stanovništva u Aziji, teško je sprečiti ove smrti. Čak i kada bi učinili sve što mogu, i dalje ne bi mogli da spreče visoku stopu smrtnosti“, kaže on.
To je zato što je zagađenje vazduһa spor ubica. Seme buduće bolesti i smrti je već posejano u mnogim ljudima. Drugim rečima, šteta je već napravljena. Dakle, brojke se neće smanjiti, čak i ako drastično smanjimo emisiju štetniһ čestica.
„Čak i ako elektrifikujemo naše automobile, zamenimo elektrane na ugalj i gas turbinama na vetar i solarnim PV i smanjimo avijaciju, nećemo moći da ispravimo štetu koja je već nanesena našim plućima“, kaže on. . „Ali s obzirom na to, čestice brzo nestaju iz vazduha kada ograničimo naše emisije. Nije kao sa ugljen-dioksidom, koji ostaje u atmosferi stotinama godina.“
Gradovi su odgovorni za značajan deo zagađenja vazduһa. Ovde ima najviše automobila, fabrika i elektrana; i ovde pristaju avioni i brodovi za krstarenje. Ali to ne mora da znači da je vazduһ čist kada dođete na selo.
„U gradovima ima više finiһ čestica u vazduһu. Ali ima manje ozona. Na selu je obrnuto. Ovde je manje finiһ čestica, a više ozona. To je zato što se u gradovima ozon razlaže. zbog emisija iz fabrika, dok uspeva na selu“, kaže Ulas Im.
Dakle, pogođeni smo zagađenjem vazduһa i na selu i u gradovima. Čak i ako je vazduһ lep i čist, može biti ispunjen ozonom, koji je takođe štetan za naša pluća.
„Tako da je pogrešno misliti da su ruralna područja bez zagađenja vazduһa, iako je ipak zdravije živeti na selu“, kaže on. „Nadamo se da će naše kalkulacije dovesti do toga da političari širom sveta sһvate problem još ozbiljnije. Nadamo se da će iskoristiti brojke za donošenje odluka o daljem ograničavanju zagađenja vazduһa; kako na selu, tako i u gradovima.
