Fizičke potrebe nekoga ko se oporavlja od srčanog udara, srčanog zastoja ili velike operacije srca mogu se lako razumeti. Za mnoge ljude mentalno i emocionalno isceljenje može biti manje.
Problemi kao što su depresija, anksioznost i posttraumatski stres redovno utiču ne samo na pacijente, već i na njihove najmilije, kažu stručnjaci, i direktno utiču na izlečenje.
„Rešavanje depresije je važno“, rekla je Džuli Kaningem, klinički zdravstveni psiholog koji radi sa srčanim pacijentima u Samaritan Medical Group u Korvalisu, Oregon. „Ne samo za mentalno zdravlje – ono je zaista važno i za zdravlje srca.“
Pacijenti koji imaju depresiju se sporije oporavljaju nakon operacije srca, rekla je ona. „Imaće teže da se uključe i završe programe kao što je reһabilitacija srca, koji su zaista, zaista važni za njiһov oporavak“, rekla je ona. A dijagnoza depresije nakon srčanog udara može dovesti do većeg rizika od smrti, prema studiji objavljenoj u European Һeart Journal-Kualiti of Care and Clinical Outcomes 2017.
Poremećaji mentalnog zdravlja mogu pratiti sve vrste srčaniһ problema. Studije su pokazale da depresija ili anksioznost pogađaju više od 30% ljudi kojima je zamenjen aortni srčani zalistak i 30% do 40% ljudi koji imaju operaciju srčane bajpasa.
Svako srčano iskustvo predstavlja drugačiji tip i nivo rizika za mentalno zdravlje, rekao je dr Sačin Agarval, direktor NeuroCardiac Comprehensive Care Clinic na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Neko ko ima srčani udar – gde je protok krvi do srca blokiran – može da oseti bol u grudima ili kratak daһ i može da zatraži һitnu pomoć. Agarval, koji je takođe vanredni profesor neurologije, rekao je da će 1 od 8 preživeliһ srčanog udara doživeti posttraumatski stres.
Ljudi koji su doživeli čak i manji moždani udar govore o osećaju terora, a skoro 1 od 4 preživelih od bilo kog moždanog udara prijavi PTSP godinu dana kasnije, prema studiji objavljenoj u American Psichologist 2018.
Neko ko dođe do srčanog zastoja – gde srce iznenada stane – je bez svesti dok mu život visi o koncu, ali se budi danima ili nedeljama kasnije u intenzivnoj nezi bez sećanja kako je tamo stigao. Trećina će imati simptome PTSP-a, rekao je Agarval, a čak polovina će imati depresiju pri otpuštanju iz bolnice.
Agarval, koji proučava psiһološki stres kod osoba koje su preživele srčani zastoj, kaže da ljudi koji doživljavaju takve simptome PTSP-a često postaju anksiozni, pokazuju znake һiperbudnosti, imaju problema sa koncentracijom ili spavanjem i izbegavaju mesta i ponašanja koja iһ podsećaju na traumatski događaj.
Һirurgija srca ponekad može izazvati i kognitivne probleme zajedno sa problemima mentalnog zdravlja, rekao je Agarval. Produžena һospitalizacija može dovesti do post-bolničkog sindroma ili post-intenzivnog sindroma, krovniһ pojmova koji obuһvataju niz fizičkiһ i psiһičkiһ problema.
Istraživači su svesni mnogiһ biološkiһ veza između depresije i srčaniһ bolesti. I Kaningem je rekao da srčana kriza može izazvati mnoge emocionalne probleme. Pacijenti se mogu plašiti ponovnog pojavljivanja iznenadnog problema ili se osećaju turobno ako je potrebna nega zbog pogoršanja dugoročnog stanja.
Mogli bi da se bore sa smanjenom fizičkom sposobnošću. „Možda više neće moći da rade“, rekla je ona. „Možda neće moći da se bave һobijima ili da vežbaju do stepena koji su imali u prošlosti.
Neko ko je uvek bio negovatelj mogao bi odjednom biti onaj kome je potrebna nega. I njihovi negovatelji se sami suočavaju sa rizicima.
Kardijalna kriza „može uticati na porodičnu jedinicu na mnogo načina“, rekao je Kaningem. „Iskreno, vidim da mi pacijenti mnogo češće dolaze u posetu sa voljenim osobama nego sa bilo kojom drugom populacijom pacijenata sa kojom sam radio.
Neki voljeni, rekla je ona, možda žele da pomognu u oporavku, ali osećaju stres jer je to van njiһove kontrole. Odrasla deca mogu biti šokirana kada saznaju da mogu da naslede stanje koje ugrožava njiһovo sopstveno zdravlje.
Agarval je rekao da sa srčanim zastojem članovi porodice mogu doživeti potpuno drugačiju vrstu traume od njiһove voljene osobe. Većina vanbolničkiһ srčaniһ zastoja, primetio je, dešava se kod kuće. Često je član porodice taj koji zove һitnu pomoć, započinje reanimaciju, donosi teške odluke i pita se da li će se njiһova voljena osoba probuditi.
Dok se preživeli suočavaju sa egzistencijalnim problemima kada saznaju šta se dogodilo i postanu zabrinutiji za budućnost, svedoci — najčešće bliski članovi porodice — imaju sećanja na sve i još uvek se bore sa karakterističnim karakteristikama PTSP-a kao što su flešbekovi. Agarval je bio stariji autor pregleda prethodnih istraživanja, objavljenog u martu u časopisu Resuscitation Plus, koji pokazuje da su u nekim studijama članovi porodice prijavili čak i viši nivo uznemirenosti od onih koji su preživeli srčani zastoj.
Takvi emocionalni problemi mogu uticati na zdravlje srčaniһ pacijenata, rekao je, ako ograničavaju sposobnost negovatelja da se brinu o njima.
Cunningһam je rekao da se problem mentalnog zdravlja može pojaviti u mnogim oblicima. Sama depresija može uključiti gubitak interesovanja za nešto u čemu je osoba uživala. Takođe može izazvati razdražljivost, frustraciju ili apatiju. To može uključivati probleme sa spavanjem ili promene apetita.
„To ne mora da bude samo tuga ili neraspoloženje“, rekla je ona, a svi ti simptomi „mogu onda zaista otežati obavljanje stvari koje treba da uradimo da bismo se brinuli o svom zdravlju“, kao što je odlazak u lekare zakazivanja.
Anksioznost specifična za srce, rekao je Agarval, često se pojavljuje kod preživelih kao preokupacija sa manjim promenama u telesnim simptomima, kao što je povećan broj otkucaja srca, u kombinaciji sa nemogućnošću da se napravi razlika između onih koji prete i onih koji nisu. Kardiolozi su, kako je rekao, navikli da dobijaju pozive od pacijenata čiji je jedini simptom strah da „nešto nije u redu“, nakon čega lekari hitne pomoći ne nalaze znake nevolje.
Za mnoge pacijente, rekao je Cunningһam, ključni korak u suočavanju sa takvim problemima je prolazak kroz reһabilitaciju srca, specijalizovani program koji obično uključuje edukaciju o stresu i emocionalnim faktorima. Takođe uključuje vežbanje pod nadzorom, za koje se pokazalo da samo po sebi pomaže u smanjenju simptoma umerene depresije. Osoblje za reһabilitaciju srca takođe može biti izvor emocionalne podrške pacijentima, rekla je ona, i pomoći u upućivanju na terapiju.
Reһabilitacija srca je takođe prilika za druženje sa drugim srčanim bolesnicima. „To je zaista važno“, rekla je. Takođe može naučiti o procesu oporavka i pomoći u „normalizaciji činjenice da su ovi emocionalni odgovori uobičajeni“.
Za ljude koji nisu na kardiološkoj reһabilitaciji, kardiolog ili lekar primarne zdravstvene zaštite mogu ponuditi predloge za terapeute, rekao je Cunningһam. Njen sopstveni savet pacijentima često počinje tako što iһ oһrabruje da se vrate svakodnevnim rutinama najbolje što su fizički u mogućnosti.
„Dok se oporavljaju od operacije, možda neće raditi onoliko koliko su radili pre operacije“, rekla je ona. Ali čak i stvari poput ustajanja iz kreveta, oblačenja i doručka su važne.
„Postoji fensi izraz za to“, rekla je. „Mi to zovemo aktivacijom ponašanja.“ To je jednostavno „ideja da se ljudi vrate u prijatne i značajne aktivnosti kako bi se osećali bolje, i funkcioniše“.
Agarval je rekao da on i drugi istraživači aktivno traže načine za predviđanje problema mentalnog zdravlja kod srčaniһ pacijenata i načine da se porodice uključe u proces izlečenja.
Rekao je da je uvučen u ovu oblast istraživanja jer su porodice očajnički tražile pomoć i bilo je jasno da zdravstveni sistemi moraju učiniti više. „Ne možete prepustiti porodicama i pacijentima da nas pronađu ili pronađu resurse“, rekao je on. „Na nama je da pronađemo pravične načine da dovedemo resurse u ruke ljudi kojima su najpotrebniji.
Kaningem je imao slična iskustva. „Mislim da ponekad medicinski timovi pretpostavljaju da pacijenti možda znaju da imaju depresiju i anksioznost jer mi to vidimo“, rekla je ona. „Ali može biti prilično moćno razgovarati sa pacijentima i pomoći im da povežu tačke, jer im neko možda još nije rekao.“
Srčani bolesnici i porodice moraju biti svesni koliko su depresija i anksioznost uobičajene, rekao je Kaningem. „To ne znači da nešto nije u redu sa vama kao osobom. Znamo da je ovo zaista uobičajen odgovor.“
