Analiza podataka od preko 30 godina pokazala je da broj slučajeva bolova u donjem delu leđa raste, a modeliranje sugeriše da će do 2050. godine 843 miliona ljudi biti pogođeno ovim stanjem uglavnom zbog povećanja populacije i starenja stanovništva.
Kontinuirani nedostatak doslednog pristupa lečenju bolova u leđima i ograničene mogućnosti lečenja izazivaju zabrinutost istraživača da će to dovesti do zdravstvene krize, jer je bol u donjem delu leđa vodeći uzrok invaliditeta u svetu.
U Australiji će do 2050. godine doći do skoro 50 posto povećanja broja slučajeva. Predviđa se da će se krajolik slučajeva bolova u leđima promeniti, a najveći porast slučajeva bolova u leđima biće u Aziji i Africi.
Nalazi su objavljeni u The Lancet Rheumatology.
„Naša analiza daje sliku rastućeg broja slučajeva bolova u donjem delu leđa na globalnom nivou, što predstavlja ogroman pritisak na naš zdravstveni sistem. Moramo da uspostavimo nacionalni, dosledan pristup upravljanju bolom u donjem delu leđa na osnovu istraživanja“, kaže glavni autor, profesor Manuela Fereira iz Sidnei Musculoskeletal Health, inicijativa Univerziteta u Sidneju, lokalnog zdravstvenog okruga Sidneja i lokalnog zdravstvenog okruga Severnog Sidneja.
„Trenutno je način na koji reagujemo na bol u leđima bio reaktivan. Australija je globalni lider u istraživanju bolova u leđima; možemo da budemo proaktivni i da vodimo primerom u prevenciji bolova u leđima,“ rekao je profesor Fereira sa sedištem na Institutu Koling u Sidneju.
Studija otkriva nekoliko prekretnica u slučajevima bolova u leđima. Od 2017. broj slučajeva bolova u donjem delu leđa prešao je na više od pola milijarde ljudi.
U 2020. godini bilo je oko 619 miliona slučajeva bolova u leđima.
Najmanje jedna trećina invaliditeta povezanog sa bolovima u leđima mogla je da se pripiše profesionalnim faktorima, pušenju i prekomernoj težini.
Široko rasprostranjena zabluda je da bol u donjem delu leđa uglavnom pogađa odrasle radno sposobne osobe. Ali istraživači kažu da je ova studija potvrdila da je bol u donjem delu leđa češći kod starijih ljudi. Slučajevi bolova u donjem delu leđa takođe su bili veći kod žena u poređenju sa muškarcima.
Ovo su najsveobuhvatniji i najsavremeniji dostupni podaci koji po prvi put uključuju globalne projekcije i doprinos faktora rizika GBD bolovima u donjem delu leđa. Rad je omogućen zajedničkim naporima Univerziteta u Sidneju, Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu (healthdata.org), međunarodnih saradnika IHME-a i Globalne alijanse za mišićno-skeletno zdravlje (gmusc.com).
„Takođe znamo da većina dostupnih podataka dolazi iz zemalja sa visokim dohotkom, što ponekad otežava tumačenje ovih rezultata za zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Hitno nam je potrebno više podataka o bolovima u leđima u populaciji i mišićno-skeletnim zemljama iz zemalja sa niskim do srednjim prihodima. prihoda“, rekao je viši autor profesor Lin Marč iz Muskuloskeletnog zdravlja u Sidneju i Instituta Koling.
Studija je analizirala podatke o GBD od 1990. do 2020. iz preko 204 zemlje i teritorije kako bi se mapirao pejzaž slučajeva bolova u leđima tokom vremena. GBD je najsveobuhvatnija slika mortaliteta i invaliditeta po zemljama, vremenu, starosti i
To je takođe prva studija koja će se koristiti za modeliranje buduće prevalencije slučajeva bolova u leđima.
„Zdravstveni sistemi treba da odgovore na ovaj ogroman i rastući teret bolova u donjem delu leđa koji pogađa ljude širom sveta. Mnogo više treba da se uradi kako bi se sprečio bol u donjem delu leđa i obezbedio pravovremeni pristup nezi, jer postoje efikasni načini da se pomogne ljudima koji boluju od bolova. “, rekao je prof.
„Ministarstva zdravlja ne mogu nastaviti da ignorišu visoku prevalenciju mišićno-skeletnih stanja, uključujući bol u donjem delu leđa. Ova stanja imaju važne socijalne i ekonomske posledice, posebno imajući u vidu troškove nege. Sada je vreme da naučite o efikasnim strategijama za rešavanje velikog opterećenja i akt“, rekao je dr Alarkos Cijeza, šef odeljenja, Svetska zdravstvena organizacija, sedište, Ženeva.
U 2018. godini, stručnjaci (nezavisni od ove studije) izrazili su zabrinutost u The Lancet-u i dali preporuke, posebno u vezi sa vežbanjem i obrazovanjem, o potrebi za promenom globalne politike o najboljem načinu za sprečavanje i upravljanje bolom u donjem delu leđa kako bi se zaustavio porast neodgovarajućih tretmana.
Međutim, od tada je bilo malo promena. Utvrđeno je da uobičajeni tretmani koji se preporučuju za bol u donjem delu leđa imaju nepoznatu efikasnost ili da su neefikasni – ovo uključuje neke operacije i opioide.
Profesor Ferreira kaže da postoji nedostatak doslednosti u tome kako zdravstveni radnici upravljaju slučajevima bolova u leđima i kako zdravstveni sistem treba da se prilagodi.
„Za neke može biti iznenađenje da trenutne kliničke smernice za lečenje i lečenje bolova u leđima ne daju posebne preporuke za starije ljude.
„Stariji ljudi imaju složeniju istoriju bolesti i veća je verovatnoća da će im prepisivati jake lekove, uključujući opioide za lečenje bolova u leđima, u poređenju sa mlađim odraslim osobama. Ali to nije idealno i može imati negativan uticaj na njihovu funkciju i kvalitet života, posebno jer ovi analgetici mogu da ometaju njihove druge postojeće lekove. Ovo je samo jedan primer zašto moramo da ažuriramo kliničke smernice kako bismo podržali naše zdravstvene radnike.“
Koautor dr Kejti de Luka, sa Univerziteta CK, rekla je da ako se ne preduzme prava akcija, bol u donjem delu leđa može postati prethodnik hroničnih zdravstvenih stanja kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i stanja mentalnog zdravlja, invazivne medicinske procedure i značajan invaliditet .
„Bol u donjem delu leđa je i dalje najveći uzrok opterećenja invalidnošću širom sveta. Postoje značajne socio-ekonomske posledice ovog stanja, a fizički i lični uticaj direktno prete zdravom starenju.“
