Često se smatra da je meso uzgojeno u laboratoriji, koje se uzgaja iz životinjskih ćelija, ekološki prihvatljivije od govedine, jer se predviđa da će mu trebati manje zemlje, vode i gasova staklene bašte nego za uzgoj goveda. Ali u preprintu, koji još nije recenzirao, istraživači sa Univerziteta Kalifornije, Dejvis, otkrili su da će uticaj mesa uzgojenog u laboratoriji ili „kultivisanog” na životnu sredinu verovatno biti „redova veličine” veći od maloprodajnog govedine na osnovu trenutnih i kratkoročne metode proizvodnje.
Istraživači su sproveli procenu životnog ciklusa potrebne energije i gasova staklene bašte koji se emituju u svim fazama proizvodnje i uporedili to sa govedinom. Jedan od trenutnih izazova sa mesom uzgojenim u laboratoriji je upotreba visoko rafinisanih ili prečišćenih medija za rast, sastojaka potrebnih da pomognu umnožavanju životinjskih ćelija. Trenutno je ova metoda slična biotehnologiji koja se koristi za proizvodnju lekova. Ovo postavlja kritično pitanje za proizvodnju uzgojenog mesa: da li je to farmaceutski proizvod ili prehrambeni proizvod?
„Ako kompanije moraju da prečiste medijum za rast do farmaceutskog nivoa, koriste više resursa, što onda povećava potencijal globalnog zagrevanja“, rekao je glavni autor i doktorant Derrick Risner, UC Davis Department of Food Science and Technologi. „Ako ovaj proizvod nastavi da se proizvodi korišćenjem ‘farma’ pristupa, biće gori za životnu sredinu i skuplji od konvencionalne proizvodnje govedine.“
Naučnici su definisali potencijal globalnog zagrevanja kao ekvivalente ugljen-dioksida koji se emituju za svaki kilogram proizvedenog mesa. Studija je otkrila da je potencijal globalnog zagrevanja mesa iz laboratorije koji koristi ove prečišćene medije četiri do 25 puta veći od proseka za maloprodajnu govedinu.
Jedan od ciljeva industrije je da se konačno proizvede meso uzgojeno u laboratoriji koristeći prvenstveno sastojke ili kulture za hranu bez upotrebe skupih i energetski intenzivnih sastojaka i procesa farmaceutskog kvaliteta.
Prema tom scenariju, istraživači su otkrili da je uzgojeno meso mnogo ekološki konkurentnije, ali sa širokim rasponom. Potencijal globalnog zagrevanja kultivisanog mesa mogao bi da bude između 80% niži do 26% iznad onoga u konvencionalnoj proizvodnji goveđeg mesa, izračunali su oni. Iako su ovi rezultati više obećavajući, skok sa „farmatike na hranu“ i dalje predstavlja značajan tehnički izazov za povećanje sistema.
„Naši nalazi sugerišu da uzgojeno meso nije samo po sebi bolje za životnu sredinu od konvencionalne govedine. To nije lek za panaceju“, rekao je dopisni autor Edvard Spang, vanredni profesor na Odseku za nauku o hrani i tehnologiju. „Moguće je da bismo mogli da smanjimo njegov uticaj na životnu sredinu u budućnosti, ali će biti potreban značajan tehnički napredak da bi se istovremeno povećale performanse i smanjili troškovi medija za ćelijske kulture.
Čak i najefikasniji sistemi proizvodnje govedine koji su pregledani u studiji nadmašuju uzgojno meso u svim scenarijima (i prehrambenim i farmaceutskim), što sugeriše da ulaganja u unapređenje proizvodnje govedine koja je prihvatljivija za klimu mogu doneti veće smanjenje emisija brže od ulaganja u uzgojeno meso.
Razvijanje tehnologije koja bi omogućila skok sa „farmatike na hranu“ je među ciljevima Konzorcijuma za kultivisano meso UC Davis, međudisciplinarne grupe naučnika, inženjera, preduzetnika i edukatora koji istražuju uzgojeno meso. Drugi ciljevi su uspostavljanje i procena ćelijskih linija koje bi se mogle koristiti za uzgoj mesa i pronalaženje načina za stvaranje veće strukture u uzgojenom mesu.
Risner je rekao da čak i ako meso iz laboratorije ne rezultira hamburgerom koji je prihvatljiviji za klimu, još uvek postoji vredna nauka koja se može naučiti iz tog poduhvata.
„To možda neće dovesti do ekološki prihvatljivog robnog mesa, ali bi moglo dovesti do jeftinijih farmaceutskih proizvoda, na primer“, rekao je Risner. „Moja briga bi bila da ovo prebrzo povećam i uradim nešto štetno za životnu sredinu.
Studija je objavljena na bioRxiv serveru za preprint.
