Za gradsku decu sa astmom, mesto gde žive je najjači prediktor egzacerbacija

Za gradsku decu sa astmom, mesto gde žive je najjači prediktor egzacerbacija

Za decu sa astmom koja žive u urbanim sredinama, komšiluk u kojem žive je jači prediktor da li će imati egzacerbacije (napade astme) od prihoda njihove porodice ili nivoa obrazovanja njihovih roditelja, navodi se u istraživanju objavljenom na konferenciji ATS 2023 International.

„Istraživanje je pokazalo da društvene determinante zdravlja leže u osnovi značajnih zdravstvenih dispariteta među decom sa astmom“, rekla je autorka studije Emili Skeen, MD, pedijatrijska pulmologija, Univerzitet Kolorado u Dečjoj bolnici Kolorado, Aurora.

„Znamo da ovi faktori ne deluju izolovano, pa smo koristili kompozitni rezultat mogućnosti dece na nivou susedstva da utvrdimo da li bi to predvidelo astmu sklonu pogoršanju bolje od pojedinačnih socioekonomskih pokazatelja. Pretpostavili smo da bi manje mogućnosti bilo povezano sa sklon pogoršanju astme.“

Istraživači su koristili Indeks mogućnosti za detinjstvo (COI) 2.0, koji uključuje 29 mera relevantnih za razvoj deteta u tri domena: obrazovanje, zdravlje/životna sredina i socijalno/ekonomski. Veći rezultati predstavljaju veću priliku.

Dr Skeen je objasnio: „Odlučili smo da koristimo COI u našoj studiji jer je to jedina kompozitna mera uslova u okruženju koja je specifična za decu.“

Dr Skeen i kolege su posmatrali 193 dece uzrasta 8-17 godina iz oblasti Denvera koja su imala astmu i koja su učestvovala u opservacionoj studiji u bolnici tercijarne nege — studiji u kojoj istraživači posmatraju efekat faktora rizika, dijagnostičkog testa, lečenja ili druge intervencije bez pokušaja da se to promeni.

Oni su izračunali COI sa kućne adrese učesnika i prikupili informacije o prihodima domaćinstva i stepenu obrazovanja roditelja. Koristeći dva statistička modela, uporedili su socio-ekonomske prediktore susedstva i pojedinca sa istorijom egzacerbacije astme. Status astme je klasifikovan kao astmatični nulti (bez egzacerbacija u prethodnih pet godina) ili sklon egzacerbaciji (jedno ili više egzacerbacija u toku prethodne godine).

Grupa dece sklona egzacerbacijama imala je srednju starost od 11,8 godina – mlađa od grupe koja nije bila sklona egzacerbaciji. U studiji, 74% (142) dece je bilo sklono egzacerbaciji. Najviše zastupljena etnička grupa (65%) identifikovana je kao Hispanac.

Šanse da se deca klasifikuju kao sklona egzacerbaciji povećale su se za 40% uz smanjenje ukupnog COI na nivou susedstva za 20 poena. Studija je pokazala slične rezultate za obrazovanje i socijalno/ekonomske domene, ali ne i za zdravlje/životnu sredinu.

Šanse da budu sklone pogoršanju povećale su se za 10% uz smanjenje prihoda domaćinstva od 5.000 dolara, dok obrazovanje roditelja nije bilo značajno povezano sa ishodom.

„Naš nalaz da je mogućnost na nižem nivou susedstva povezana sa povećanim rizikom od astme sklone egzacerbacijama sugeriše da bi značajan teret uzrokovan čestim egzacerbacijama astme mogao biti posredovan ciljanim intervencijama u zajednici, a ne fokusiranjem samo na intervencije na nivou pojedinca“, rekao je dr. Skeen.

„Naš rad je u skladu sa prethodnim studijama da su niži rezultati COI povezani sa povećanim brojem hitnih poseta u vezi sa astmom i prijemom u intenzivnu intenzivnu negu, ali naši su prvi podaci koji su objavljeni koji gledaju na to kako COI predviđa status sklon pogoršanju i kako se to upoređuje sa individualnim nivoom prediktori“.