Redovna fizička aktivnost i vežbanje mogu smanjiti krvarenje kod osoba sa intracerebralnim krvarenjem, pokazuje studija Univerziteta u Geteborgu. Istraživači naglašavaju važnost fizičke aktivnosti za zaštitu mozga.
Studija, objavljena u časopisu Stroke and Vascular Neurology, analizirala je podatke o 686 ljudi lečenih od intracerebralnog krvarenja u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska u Geteborgu u periodu od 2014. do 2019. godine.
Rezultati su zasnovani na retrospektivnoj analizi. Uzročne veze se ne mogu identifikovati, ali su nalazi ipak jasni: oni koji su prijavili redovnu fizičku aktivnost imali su manja krvarenja od onih koji su prijavili da su neaktivni.
Fizička aktivnost je definisana kao bavljenje barem laganom fizičkom aktivnošću, kao što su hodanje, vožnja bicikla, plivanje, baštovanstvo ili ples, najmanje četiri sata nedeljno.
Glavni autor studije je Adam Viktorison, dr. student kliničke neuronauke na Akademiji Sahlgrenska, Univerzitet u Geteborgu, i doktor opšte prakse u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska.
„Otkrili smo da su osobe koje se bave redovnom fizičkom aktivnošću imale, u proseku, zapremine krvarenja koje su bile 50% manje po dolasku u bolnicu. Slična veza je ranije viđena u studijama na životinjama, ali nijedna prethodna studija to nije pokazala na ljudima. “
Svako ko dođe u bolnicu sa sumnjom na intracerebralno krvarenje podvrgne se kompjuterizovanoj tomografiji (CT) mozga. U zavisnosti od težine krvarenja, može biti potrebna neurohirurgija. Međutim, u većini slučajeva, nehirurške metode i lekovi se koriste za upravljanje simptomima i promovisanje oporavka pacijenata.
Intracerebralno krvarenje je najopasniji tip moždanog udara i može dovesti do stanja opasnih po život. Rizik od teških posledica od krvarenja raste sa obimom krvarenja.
„U slučajevima velikih intracerebralnih krvarenja, postoji rizik od povećanog pritiska unutar lobanje koji potencijalno može dovesti do fatalnih ishoda“, kaže Thomas Skoglund, vanredni profesor neurohirurgije na Univerzitetu u Geteborgu, neurohirurg u Univerzitetskoj bolnici i jedan od koautori studije.
Nalazi su bili značajni bez obzira na lokaciju unutar velikog mozga. Fizički aktivne osobe su pokazale smanjeno krvarenje i u dubokim regionima mozga, koji su često povezani sa visokim krvnim pritiskom, i u površinskim regionima, koji su povezani sa stanjima vezanim za uzrast, poput demencije.
Studija otvara prostor za dalja istraživanja o intracerebralnim hemoragijama i fizičkoj aktivnosti. Katarina Stibrant Sunerhagen, profesor rehabilitacione medicine na Univerzitetu u Geteborgu i viši lekar konsultant u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska, nadgleda studiju.
„Nadamo se da naši nalazi doprinose dubljem razumevanju intracerebralnih krvarenja i pomažu u razvoju efikasnijih preventivnih mera“, zaključuje ona.
Više informacija: Adam Viktorisson i saradnici, Fizička aktivnost pre moždanog udara povezana je sa prijemnim volumenom hematoma i kliničkim ishodom intracerebralnog krvarenja, moždanog udara i vaskularne neurologije (2023). DOI: 10.1136/svn-2023-002316
Istražite dalje
