Procenjuje se da 2,8 miliona ljudi širom sveta ima multiplu sklerozu (MS), autoimunu bolest u kojoj imuni sistem oštećuje mozak i kičmenu moždinu.
Simptomi uključuju umor, poremećaj vida, probleme sa pokretljivošću i ravnotežom i kognitivnu disfunkciju. Mnogi ljudi koji razviju MS doživljavaju simptome praćene periodom oporavka, ali tokom vremena bolest može napredovati u trajni invaliditet.
Tačni uzroci MS nisu poznati. Ali decenijama naučnici sugerišu vezu između MS i Epstein-Barr virusa (EBV). Ovo je infekcija koja, kada se zarazi u detinjstvu, uglavnom ne izaziva simptome. Međutim, infekcija u adolescenciji može dovesti do glandularne groznice, koja se takođe naziva „bolest poljupca“ ili infektivna mononukleoza („mono“).
Studija iz 2022. godine potvrdila je da su ljudi sa MS skoro uvek ranije bili zaraženi EBV-om (uglavnom se infekcija javlja nekoliko godina pre nego što se MS pojavi).
Ali istraživači još uvek raspravljaju o tome kako bi ovaj uobičajeni virus mogao izazvati MS kod određenih ljudi. Naše novo istraživanje nudi neke naznake.
Kada vaše telo naiđe na infekciju, generiše imuni odgovor tako da ćete sledeći put kada budete izloženi već imati određenu zaštitu od bolesti.
Normalno, kod zdravih ljudi, imune ćelije koje se nazivaju T ćelije i B ćelije se stvaraju protiv jedne mete kao što je jedan deo virusa ili bakterije, a njihov posao je da se bore protiv infekcije. B ćelije proizvode antitela koja se vezuju za viruse ili bakterije koje napadaju i uništavaju ih.
Autoimune bolesti — od kojih je MS jedna od njih — nastaju kada se imuni sistem tela greškom ošteti. Ovo može biti uzrokovano fenomenom koji se zove molekularna mimikrija, koja se generalno dešava kada imune ćelije, prvobitno stvorene za borbu protiv infekcije, umesto toga napadaju proteine u telu sličnog oblika.
Ovo uzrokuje niz simptoma i bolesti u zavisnosti od toga na koji deo tela cilja imuni sistem. Kod MS, pošto su zahvaćeni mozak i kičmena moždina, stanje dovodi do niza neuroloških simptoma.
Da bismo detaljnije razumeli kako se ovaj proces odvija kod pacijenata sa MS, moje kolege i ja smo proučavali uzorke krvi od više od 700 ljudi sa MS i sličnog broja bez bolesti (kontrolna grupa).
Otkrili smo da su antitela koja se vezuju za protein iz EBV, nazvan EBNA1, povećana kod pacijenata sa MS. Ovo nije bilo iznenađujuće – prethodna istraživanja su pokazala da su antitela protiv EBNA1 veća kod ljudi sa MS.
Ali njihova uloga u bolestima je ostala pod znakom pitanja. Naša studija je otkrila da ova antitela stvorena kao odgovor na EBNA1, umesto da se bore protiv EBV infekcije, umesto toga mogu da ciljaju protein sličnog izgleda koji se nalazi u delovima mozga koji se zapaljuju u MS, koji se naziva alfa kristalin B ili Criab.
Criab igra ključnu ulogu u zaštiti od efekata upale, pa ako antitela greškom ciljaju na ovaj protein, to bi moglo donekle objasniti simptome koji se vide kod MS.
Otkrili smo da su ova Criab antitela bila prisutna kod do 23% pacijenata sa MS i samo 7% kontrola, što sugeriše da bi ovaj proces mogao biti uključen ili u izazivanje ili progresiju MS bolesti kod do jedne četvrtine pacijenata.
Ovi nalazi su intrigantni, ali pokazuju da postoji velika varijacija među ljudima sa ovom bolešću, i sugerišu da može postojati nekoliko malo različitih načina za razvoj MS.
Prethodne studije su pokazale da se EBNA1 antitela takođe mogu vezati za druge proteine u telu kao što su anoctamin-2 i GlialCAM, što je češće kod ljudi sa MS.
Iako se smatra da su antitela na EBV uključena u MS, malo je verovatno da će u potpunosti objasniti zašto neki ljudi razviju bolest. Istraživači veruju da bi mogle biti uključene i T ćelije — vojnici imunog sistema koji rade zajedno sa antitelima.
Tako smo takođe istražili ulogu T ćelija i otkrili da one verovatno mogu unakrsno reagovati na EBNA1 i Criab na sličan način.
Uprkos ovom napretku u našem razumevanju kako imuni odgovor na EBV može biti uključen u MS, još uvek ne razumemo u potpunosti šta se dešava u ranoj bolesti ili šta pokreće progresiju.
Sada proširujemo naše istraživanje da bismo razumeli kako se T ćelije bore protiv EBV infekcije i kako te ćelije mogu oštetiti centralni nervni sistem. Verovatno je da mogu postojati i drugi proteini koji mogu biti ciljani EBV imunim odgovorima kod MS, a naše istraživanje istražuje ovu mogućnost.
Dok su dostupne terapije veoma efikasne u smanjenju stope recidiva, trenutno ne postoje tretmani koji na kraju sprečavaju napredovanje bolesti. Nadamo se da će veće razumevanje bolesti utrti put za razvoj personalizovanih terapija sa potencijalom za izlečenje MS.
