Tokom zatvaranja zbog korona virusa, procenjeno je da je 50% evropskih radnika angažovano u nekom obliku umnog rada – ipak, u najgorem slučaju, jer je bio neplaniran i u mnogim slučajevima sa punim radnim vremenom, sa jakim potencijalom da stvori osećaj društvena izolacija. Druga strana medalje je to što je ovo iskustvo otkrilo da je pametan rad izvodljiv i za rutinske i za nerutinske zadatke, a sporazumi koji omogućavaju zaposlenima da rade od kuće jedan ili više dana u nedelji su sada uobičajeni u zapadnom svetu. Ono što još nedostaje je naučno rigorozna procena njegove efikasnosti.
U studiji objavljenoj u Management Science, koristeći randomizovano kontrolisano ispitivanje (zlatni standard naučnog istraživanja), Paola Profeta i Marta Angelici (Bokoni odeljenje društvenih i političkih nauka) zaključile su da fleksibilnost pametnog rada poboljšava dobrobit i ravnoteža između radnog i privatnog života radnika, bez smanjenja njihove produktivnosti.
„Zanimljiva nuspojava je da muškarci, kada mogu da rade od kuće, povećavaju vreme posvećeno kućnim poslovima. Polna ravnoteža se ne menja mnogo, pošto žene i dalje rade duže na tim poslovima, ali žene navode da balansiraju svoj posao i lični životi bolji“, rekla je profesorka Profeta, naučnica specijalizovana za rodnu ekonomiju i direktorka AKSA istraživačke laboratorije za rodnu ravnopravnost na Univerzitetu Bokoni.
Studija je sprovedena neposredno pre zatvaranja COVID-19, odnosno u uslovima koji su razumno uporedivi sa današnjim.
Autori su podelili 310 zaposlenih u italijanskom multi-komunalnom preduzeću u dve grupe: 65% njih je dobilo pametan rad jedan dan u nedelji (standardna upotreba u vremenima pre COVID-a) tokom devet meseci, dok je 35% je nastavilo da radi kao i obično. Produktivnost, dobrobit i ravnoteža između posla i privatnog života ove dve grupe praćeni su tokom eksperimenta korišćenjem podataka koje je obezbedila kompanija i upitnika koje su popunjavali radnici obe grupe i njihovi nadređeni.
Produktivnost pametnih radnika, merena različitim indikatorima, blago je rasla, ali je razlika postala statistički značajna tek od 7. meseca (od 9.) pa nadalje.
„Uklanjanje ograničenja na mestu i vremenu rada izgleda kao obećavajuća i efikasnija organizacija rada“, zaključili su autori, „bez uočljivih negativnih efekata na rodne razlike. životni balans, koji postaje značajno pitanje u savremenim društvima.Ovaj rezultat nije bilo očigledno za predvidjeti, budući da su prethodne analize upozoravale na rizik od prekomernog rada u vezi sa fleksibilnim radnim aranžmanima, sa svim mogućim negativnim posledicama stresa, blagostanja, zdravlje itd.“