Vlažnost je jednako važna kao i miris u privlačenju oprašivača u biljku, otkriva novo istraživanje koje je predvodio Cornell, unapređujući osnovnu biologiju i otvarajući nove puteve za podršku poljoprivredi.
U studiji objavljenoj u Current Biology, tim istraživača i kolega Kornel sa Univerziteta Harvard i Botaničkog centra Montgomeri otkrio je da je žižak odgovoran za oprašivanje biljke Zamia furfuracea podjednako osetljiv na vlagu kao i na miris.
„Svet interakcija između biljaka i insekata drastično je promenjen radom koji je obavljen na vizuelnim i mirisnim znakovima“, rekla je prva autorka Šajla Salcman, postdoktorska saradnik Nacionalne naučne fondacije u Školi za integrativnu nauku o biljkama, odsek za biologiju biljaka, na koledžu. poljoprivrede i nauka o životu. „A sada tek počinjemo da shvatamo koliko drugih faktora igra ulogu u reprodukciji biljaka i utiče na donošenje odluka o insektima, oprašivanje i uspeh.“
Koautori su Robert Raguso, profesor neurobiologije i ponašanja (CALS); Chelsea Specht, Barbara McClintock profesorica biologije biljaka (CALS); Ajinkia Dahake, dr. kandidat u Ragusovoj laboratoriji; i Vill Kandalaft ’21.
Dahake je bio prvi autor revolucionarne studije objavljene 2022. godine u časopisu Nature Communications koja je otkrila da je vlaga delovala kao signal za podsticanje jastreba da oprašuje sveti cvet dature (Datura vrightii). Uzete zajedno, studije pokazuju da dve veoma udaljene biljke aktivno koriste vlagu kako bi podstakle oprašivanje, rekao je Dahake.
„Pre našeg istraživanja, vlaga se posmatrala samo kao rezultat isparavanja nektara, sporedna napomena“, rekao je on. „Ono što smo otkrili je da je ovo aktivan proces cveta, koji dolazi kroz specijalizovane ćelije, a ovi organizmi su možda čak i evoluirali da privileguju ovo oslobađanje vlage, jer privlači oprašivače.“
Do sada se proučavanje oprašivanja i interakcija biljaka i insekata fokusiralo na vizuelne i mirisne markere – čula koja ljudi takođe mogu tumačiti. Insekti su, međutim, daleko veštiji od ljudi da osete promene u vlažnosti, ugljen-dioksidu i temperaturi, rekao je Salcman.
„Pogotovo pošto klimatske promene direktno utiču na upravo te stvari“, rekla je, „ključno je da razumemo kako insekti koriste sve te informacije u svojim interakcijama sa biljkama.
Na primer, farmeri i distributeri hrane mogli bi da koriste takve informacije da podstaknu oprašivanje useva ili da usmere insekte dalje od uskladištene hrane i ka zamkama, rekao je Salcman.
Dok su ljudima potrebne relativno velike promene u vlažnosti pre nego što osetimo razliku, insekti mogu osetiti male promene, rekao je Dahake.
„Insekti imaju specijalizovane receptore koji reaguju na veoma male promene u vlažnosti: čak i promena od 0,2% do 0,3% će izazvati paljenje neurona“, rekao je on. „Čak i promena koncentracije ugljen-dioksida od 1 deo na milion će izazvati odgovor neurona insekata. Šta to znači u ponašanju? Tek počinjemo da zagrebemo površinu.“
