Istraživači sa Univerziteta Stenford razvili su digitalnu kožu koja može da konvertuje senzacije kao što su toplota i pritisak u električne signale koji se mogu očitati elektrodama ugrađenim u ljudski mozak.
Iako je takva sposobnost razvijena godinama ranije, komponente potrebne za pretvaranje digitalnih signala u to vreme bile su krute i glomazne.
Ova nova e-koža je mekana kao koža. Elementi za konverziju su neprimetno ugrađeni u kožu, čija je debljina nekoliko desetina nanometara.
Razvoj obećava prirodniju interakciju između protetskih udova zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i mozga. To je takođe korak napred u naporima da se konstruišu roboti koji mogu da „osete“ ljudske senzacije kao što su bol, pritisak i temperatura. Ovo bi omogućilo robotima koji rade sa žrtvama nesreće, na primer, da se bolje odnose prema znacima udobnosti ili nevolje.
„Naš san je da napravimo celu ruku u kojoj imamo više senzora koji mogu da osete pritisak, naprezanje, temperaturu i vibracije“, kaže Dženan Bao, profesor hemijskog inženjerstva na Univerzitetu Stanford, koji je radio na projektu. „Onda ćemo moći da pružimo pravu vrstu senzacije.“
Istraživači su rekli da je ključni razlog zašto ljudi odustaju od upotrebe protetike to što nedostatak senzornih povratnih informacija izgleda neprirodno i čini ih neprijatnim.
E-koža je prvo testirana u moždanim ćelijama pacova. Životinje su trzale nogama kada je njihov korteks bio stimulisan. Stepen trzanja odgovara različitim nivoima pritiska.
„Elektronska koža bi eliminisala granicu između živog tela i komponenti mašine“, rekli su istraživači.
Njihov izveštaj, „Granica koja nestaje između organizma i mašine“, pojavio se ove nedelje u časopisu Science.
Rani izazov je bio da se stvori fleksibilna e-koža koja bi mogla da radi na niskom naponu. Rani napori zahtevali su 30 volti. Kreiranjem rastezljivih tranzistora sa efektom polja i sinaptičkih tranzistora čvrstog stanja, tim je uspeo da smanji potreban napon i dobije veću efikasnost.
„Ova nova e-koža radi na samo 5 volti i može da otkrije stimulanse slične pravoj koži“, rekao je Veichen Vang, autor rada koji je na projektu radio tri godine. „Pruža električne performanse—kao što su niskonaponski pogon, niska potrošnja energije i umerena integracija kola—uporedivi sa onima od poli-silicijumskih tranzistora.“
Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu prošlog marta objavili su sličan razvoj. Stvorili su e-kožu sastavljenu od tankog sloja silikona umetnutog žicama i detektorima osetljivosti „kako bi mekim robotima dali mogućnost da osete stvari udaljene samo milimetrima, u svim pravcima, veoma brzo“, kaže Iunjie Iang, koja vodi univerzitet. studija tima.
Univerzitetsko saopštenje za štampu navodi da razvoj „po prvi put daje robotima nivo fizičke samosvesti sličan onom kod ljudi i životinja“.
