Veštački zaslađivači su ili prirodna jedinjenja ili sintetizovana jedinjenja koja imaju slatki ukus poput šećera – i do 400 puta su slađa po težini – ali ne daju energiju ili je zanemarljiva. Poređenja radi, šećer ima 17 kilodžula (4 kalorije) po gramu, tako da bi jedna kašičica šećera imala 85 kilodžula.
U Australiji se koristi nekoliko vrsta veštačkih zaslađivača. Neki su sintetički, drugi se ekstrahuju iz hrane kao što su monaško voće i biljka stevija.
Dakle, šta nove smernice SZO znače za ljude koji su prešli na veštačke zaslađivače iz zdravstvenih razloga? Da li bi trebalo da se vrate na šećer?
Kao klinički dijetetičar 1990-ih, sećam se kada su veštački zaslađivači počeli da se pojavljuju u prerađenoj hrani. Promovisani su kao način zamene šećera u prehrambenim proizvodima koji mogu dovesti do gubitka težine.
Konzerva bezalkoholnog pića zaslađenog šećerom sadrži u proseku oko 500 kilodžula. Teoretski, zamena jedne konzerve bezalkoholnog pića zaslađenog šećerom veštački zaslađenom konzervom bezalkoholnog pića svakog dana bi smanjila vašu težinu za oko 1 kilogram (2,2 funte) mesečno.
Ali istraživanja u poslednjih nekoliko decenija pokazuju da to ne stoji.
SZO je svoju preporuku zasnovala na sistematskom pregledu koji je sprovela. Njegov cilj je bio da pruži uputstva zasnovana na dokazima o upotrebi veštačkih zaslađivača u kontroli težine i za prevenciju bolesti.
Upravljanje težinom je važno, s obzirom da gojaznost povećava rizik od bolesti kao što su dijabetes i određene vrste raka, koji su vodeći uzrok smrti u svetu.
. Nove smernice @SZO preporučuju da se ne koriste zaslađivači bez šećera za kontrolu telesne težine ili smanjenje rizika od nezaraznih bolesti. Preporuka se odnosi na sve ljude osim na osobe sa već postojećim #dijabetesom. https://t.co/KDUiblbBd6
Sistematski pregled SZO uključio je podatke iz različitih vrsta studija, koje nam daju različite informacije:
50 je bilo randomizovanih kontrolisanih ispitivanja (kada naučnici intervenišu i unose promene – u ovom slučaju u ishrani – dok su sve ostalo konstantnim, da bi se videli uticaj te promene)
97 su bile prospektivne kohortne studije (kada naučnici posmatraju faktor rizika u velikoj grupi ljudi tokom određenog vremenskog perioda da vide kako to utiče na ishod – bez intervencije ili bilo kakvih promena)
47 su bile studije slučaj-kontrola (druga vrsta opservacione studije koja prati i upoređuje dve grupe inače podudarnih ljudi, osim faktora rizika od interesa).
Randomizovana kontrolisana ispitivanja pružaju nam uzročne podatke, što nam omogućava da kažemo da je intervencija dovela do promene koju smo videli.
Potencijalna kohorta i kontrola slučajeva samo nam daju asocijacije ili veze. Ne možemo dokazati da su faktori rizika doveli do promene ishoda – u ovom slučaju težine – jer bi drugi faktori rizika koje naučnici nisu uzeli u obzir mogli biti odgovorni.
Ali oni daju sjajne naznake o tome šta bi se moglo dogoditi, posebno ako ne možemo da izvršimo suđenje jer je neetično ili nesigurno davati ili uskraćivati određene tretmane.
Sistematski pregled SZO je razmatrao telesnu masnoću, nezarazne bolesti i smrt.
Za telesnu masnoću, randomizovana kontrolisana ispitivanja pokazala su da su oni koji su konzumirali više veštačkih zaslađivača imali nešto manju težinu – u proseku 0,71 kilogram – od onih koji su konzumirali manje ili nimalo veštačkih zaslađivača.
Ali kohortne studije su otkrile da je veći unos veštačkih zaslađivača povezan sa višim BMI ili indeksom telesne mase (0,14 kilograma po kvadratnom metru) i 76 procenata povećanom verovatnoćom od gojaznosti.
Prospektivne kohortne studije pokazale su da je kod većeg unosa veštačkih zaslađenih napitaka došlo do povećanja rizika od dijabetesa tipa 2 za 23 odsto. Ako su se veštački zaslađivači konzumirali kao stoni predmet (koje je potrošač dodao u hranu i piće), došlo je do povećanja rizika od dijabetesa za 34 odsto.
Kod ljudi sa dijabetesom, veštački zaslađivači nisu poboljšali ili pogoršali bilo koji klinički indikator koji se koristi za praćenje njihovog dijabetesa, kao što su nivo šećera u krvi natašte ili nivo insulina.
Veći unos veštačkih zaslađivača bio je povezan sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i smrti u dugoročnim prospektivnim opservacionim studijama koje su pratile učesnike u proseku 13 godina.
Ali veštački zaslađivači nisu bili povezani sa razlikama u ukupnoj stopi raka ili preranom smrću od raka.
Sve u svemu, dok su randomizovana kontrolisana ispitivanja sugerisala nešto veći gubitak težine kod ljudi koji su koristili veštačke zaslađivače, opservacione studije su otkrile da ova grupa ima povećan rizik od gojaznosti i lošije zdravstvene rezultate.
Savet SZO je doveo do nekih kritika jer su randomizovana kontrolisana ispitivanja pokazala izvesnu korist od upotrebe veštačkih zaslađivača, iako mala.
Međutim, SZO jasno kaže da je njen savet zasnovan na višestrukim istraživačkim dizajnom, a ne samo na randomiziranim kontrolisanim ispitivanjima.
Pored toga, SZO je ocenila da je kvalitet studija u pregledu „niske ili veoma niske sigurnosti“.
Ovaj savet ne sugeriše da su veštački zaslađivači nebezbedni ili da ih treba zabraniti. Naučni pregled SZO nije se odnosio na hemijska ili bezbednosna pitanja.
Odgovor je ne.
SZO je 2015. godine objavila smernice o dodavanju šećera kako bi se smanjio rizik od prekomerne težine i gojaznosti. Dodati šećeri se nalaze u prerađenoj i ultra-prerađenoj hrani i pićima kao što su bezalkoholna pića, voćna pića, sportska pića, čokolada i slatkiši, aromatizovani jogurti i musli pločice.
Preporučio je ljudima da ne unose više od 10 odsto ukupnog energetskog unosa, što je oko 50 grama (deset kašičica), šećera dnevno za prosečnu odraslu osobu kojoj je potrebno 8.700 kilodžula dnevno.
Preporuka SZO je u skladu sa australijskim smernicama o ishrani, koje ne preporučuju više od tri obroka diskrecione hrane dnevno, ako vam je potrebna dodatna energija. Međutim, najbolje je dobiti dodatnu energiju iz osnovnih grupa hrane (žitarice, povrće, voće, mlečni proizvodi i proteinska grupa), a ne iz diskrecione hrane.
Dakle, ako se veštački i šećer u napitcima ne savetuju za mršavljenje, šta možete piti?
Neke opcije uključuju vodu, kombuču bez dodanog šećera, čaj ili kafu. Soda i mineralna voda aromatizovane malom količinom vašeg omiljenog voćnog soka su dobre zamene.
Mleko je takođe dobra opcija, posebno ako trenutno ne ispunjavate svoje potrebe za kalcijumom.
Evangeline Mantzioris, programski direktor za ishranu i prehrambene nauke, akreditovani dijetetičar, Univerzitet Južne Australije
