Kao naučnici, navikli smo da čitamo o temama našeg medicinskog istraživanja u akademskim publikacijama, kao što je British Medical Journal, a ne toliko preko skrolovanja kroz sajtove kao što je Buzzfeed. Međutim, ako postoji jedan moderan medicinski termin za 2023. godinu, to je mikrobiom. A glavne priče o probioticima su svuda. Kako kultura dobrog zdravlja nastavlja da dobija na zamahu, želeli smo da podelimo naše najnovije nalaze istraživanja i takođe izdamo veoma važno zdravstveno upozorenje.
Na Univerzitetskoj psihijatrijskoj bolnici u Bazelu u Švajcarskoj, multidisciplinarni tim psihijatara i neuronaučnika nedavno je objavio revolucionarno istraživanje o upotrebi probiotika tokom kliničkog lečenja velikog depresivnog poremećaja (MDD) u časopisu Journal of Affective Disorders. Dr Andre Schmidt (Ph.D., PD), jedan od autora ovog članka, vodio je studiju sa psihijatrijske tačke gledišta. Profesor Klaudio De Simone (MD, AGAF), drugi autor ovog članka, je gastroenterolog koji je razvio formulaciju (De Simone formula) koju je tim dr. Šmita koristio u studiji.
Ispitivanje je dodalo probiotičku formulaciju u plan lečenja za ljude koji pate od kliničke depresije kako bi se poboljšala njihova crevna mikrobiota sa ciljem da se smanji simptomi depresije.
Rezultati su objavljeni u članku u časopisu „Efekti dodatnog tretmana probioticima na fronto-limbičku moždanu strukturu, funkciju i perfuziju u depresiji: Sekundarni neuroimaging i nalazi randomizovanog kontrolisanog ispitivanja“.
Svim učesnicima studije je propisan antidepresiv. Polovina njih je dobila probiotički dodatak. Druga polovina je dobila placebo. Ni učesnici studije ni osoblje studije nisu znali da li pacijenti uzimaju probiotike ili placebo. Simptomi depresije su mereni pomoću Hamiltonove skale za procenu depresije od 17 stavki (HAM-D). Kliničke i MR procene su sprovedene pre i posle četvoronedeljne intervencije.
Klinički podaci su takođe procenjeni tokom četvoronedeljnog praćenja nakon završetka intervencije. Simptomi depresije su mereni Hamiltonovom skalom za procenu depresije od 17 stavki (HAM-D). Kliničke i MR procene su sprovedene pre i posle četvoronedeljne intervencije. Klinički podaci su takođe procenjeni tokom četvoronedeljnog praćenja nakon završetka intervencije.
Istraživači dr Šmita otkrili su da ljudi koji su uzimali probiotik imaju znake očuvanog strukturnog integriteta i manje znakova neurodegeneracije. Štaviše, suplementacija probioticima je promenila funkciju fronto-limbičkih regiona mozga, neuronskog kola uključenog u depresiju.
Neki od nalaza radiologije na imidžingu bili su praćeni poboljšanjem simptoma depresije, što je navelo istraživački tim da pretpostavi da korisni klinički efekti suplementacije probioticima u depresiji mogu biti posledica zaštitnog efekta protiv neuronske degeneracije i promena u fronto-limbičkom funkcionisanju.
Kao izumitelj probiotičke formulacije korišćene u studiji, profesor De Simone objašnjava nauku koja stoji iza zašto je pomogla učesnicima studije da smanje simptome i poboljšaju opšte zdravlje. U ovoj studiji, poboljšanje mikrobioma nije povezano samo sa specifičnim korišćenim sojevima bakterija, već i sa jedinstvenim biohemijskim i imunološkim enzimskim profilom koji je rezultat metoda proizvodnje i mešanja formulacije.
Profesor De Simone objašnjava da su klinički rezultati dobijeni sa bilo kojom pojedinačnom formulacijom specifični i „ne mogu se izvoziti“ u druge proizvode zbog različitih i zaštićenih metoda proizvodnje, čak i ako su sojevi genetski ekvivalentni. Jednostavno rečeno, korišćenje bilo kog probiotičkog proizvoda bez prethodnog usklađivanja sa stanjem možda neće postići željene rezultate, a može čak i naneti štetu ranjivim grupama pacijenata.
Kao smernica za korišćenje probiotika tokom kliničkog upravljanja stanjima, Međunarodno naučno udruženje za probiotike i prebiotike (ISAPP) sa sedištem u SAD nedavno je objavilo svoje preporuke za podršku naučnoj i medicinskoj zajednici u proceni bezbednosti probiotika. U članku pod naslovom „Nova pitanja u bezbednosti probiotika: perspektive 2023.“, objavljenom u časopisu Gut Microbes, autori jasno stavljaju do znanja da su probiotici generalno bezbedni kod zdravih ljudi, ali neželjeni događaji mogu i povremeno se javljaju kod ranjivih grupa.
Istraživanja pokazuju da su kvalitetni probiotici generalno bezbedni kod zdravih ljudi, ali neželjeni događaji mogu i povremeno se javljaju kod ranjivih grupa.
Što se tiče ograničenja za studiju, dr Šmit kaže da bi dodatna sesija magnetne rezonance bila interesantna za uočavanje jasnijih promena u relevantnim regionima mozga pošto su klinički efekti bili najjači u praćenju. Tim iz Bazela veruje da je ovo važna oblast istraživanja koja zahteva više pažnje sa dodatnim studijama koje mogu ponuditi puteve do izlečenja. Kao kliničari, verujemo u važnost prepoznavanja mentalnog zdravlja kao suštinskog dela opšteg zdravlja i blagostanja osobe, kao i da su mentalna stanja uobičajena i izlečiva.
Ova priča je deo Science X Dialog-a, gde istraživači mogu izvesti nalaze iz svojih objavljenih istraživačkih članaka.
