Prema istraživanju objavljenom u Human Brain Mapping-u, jedan napad vežbanja povećao je reaktivnost na signale hrane u delovima mozga koji su povezani sa pažnjom, iščekivanjem nagrade i epizodnim pamćenjem.
Istraživači sa Univerziteta Lafboro u Velikoj Britaniji, Univerziteta u Bristolu, Univerziteta u Notingemu i Univerziteta u Lesteru i Univerziteta Vaseda u Japanu istraživali su uticaj trčanja na protok krvi u mozgu i kako to utiče na moždanu aktivnost u odnosu na apetit. Otkrili su da su se promene u načinu na koji su učesnici reagovale na vizuelne znakove hrane dogodile nezavisno od ukupnih promena u protoku krvi u mozgu.
Na to koliko jedemo utiču sistemi u mozgu koji su osetljivi na promene u našem telu i životnoj sredini u kojoj se nalazimo. Prethodne studije su pokazale da pojedinačne vežbe kao što je trčanje mogu privremeno da potisnu apetit. Međutim, ne razumemo u potpunosti u kojoj meri vežbanje utiče na to koliko je verovatno da ćemo jesti.
Reaktivnost hrane je način na koji naše telo reaguje na hranu. To je način na koji reagujemo (i fizički i psihički) na pogled ili miris hrane, na primer. Reaktivnost na znak hrane može uticati na naš apetit i koliko na kraju pojedemo.
Istraživački tim je želeo da istraži da li promene protoka krvi izazvane vežbanjem u mozgu mogu uticati na to kako ljudi reaguju na hranu. Ove promene se mogu uhvatiti korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). fMRI skeniranje nam pomaže da procenimo šta se dešava u mozgu otkrivanjem malih promena u protoku krvi.
Za ovu studiju, dvadeset tri muškarca su podvrgnuta fMRI skeniranju pre i posle 60 minuta trčanja ili odmora. Tokom skeniranja, od njih je zatraženo da pogledaju tri vrste slika u rasponu od niskoenergetske guste hrane kao što su voće i povrće do visokoenergetske guste hrane kao što je čokolada, kao i neprehrambenih predmeta kao što je nameštaj.
Istraživači su otkrili da je vežba potisnula osećaj gladi učesnika, ali je povećala reaktivnost više delova njihovog mozga na signale hrane. Koristeći drugačiji tip fMRI, istraživački tim je takođe otkrio promene u protoku krvi u mozgu nakon vežbanja, iako se čini da ove promene nisu uticale na signale reaktivnosti hrane.
Dr Alice Thackrai, viši naučni saradnik za metabolizam vežbanja sa Loughboroughove škole za sport, vežbe i zdravstvene nauke (SSEHS) bila je glavni autor studije. Rekla je: „Naši nalazi potvrđuju da se pojedinci osećaju manje gladnim tokom i neposredno nakon vežbanja i pružaju neke uvide u kratkoročni uticaj vežbanja na reakcije apetita mozga.
„Iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdile implikacije ovih nalaza, znamo da mozak igra važnu ulogu u kontroli apetita i unosa hrane. Ova studija je deo uzbudljive saradnje koju planiramo dalje da razvijamo dok nastavljamo da istražujemo kako vežbanje i apetit interaguju, uključujući uticaj na centralne (moždane) odgovore.“
Dejvid Stensel, profesor metabolizma vežbanja u SSEHS, dodao je: „Uloga vežbanja u modifikaciji apetita i pomoći u kontroli težine ostaje tema o kojoj se žestoko raspravlja. Ovo istraživanje pokazuje da način na koji naš mozak reaguje na signale hrane može da se promeni vežbanjem.
„Studija pruža odskočnu dasku za dalji rad na preciznijem i sveobuhvatnijem karakterizaciji odgovora na apetit za vežbanje. Ovo će nam, zauzvrat, dati bolje razumevanje uloge vežbanja u prevenciji i upravljanju nezdravim dobijanjem na težini.“
Dr Elanor Hinton sa univerziteta u Bristolu, rekla je: „Ovo istraživanje je počelo kao mala pilot saradnja između dva NIHR BRC-a u Loughboroughu i Bristolu. Oduševljeni smo što su naši početni planovi porasli za proizvodnju ove publikacije u Human Brain Mapping, u kojoj podelili smo svoju stručnost. Sada se čeka dalja publikacija ove plodne saradnje, koja pokazuje vrednost saradnje među našim istraživačkim grupama.“
