Svi se možemo složiti da je dobra ishrana važna za naše zdravlje. Ali sigurno je prihvatljivo da se počastite nezdravim obrokom ili dva vikendom?
Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Novog Južnog Velsa (UNSV) u Australiji sugerisala je da obrazac ishrane „čiste“ ishrane isprepleten sa obrocima bezvrijedne hrane ne može samo da dovede do povećanja telesne težine, već i da utiče na funkciju mozga i zdravlje creva.
Pacovi koji su jeli uglavnom zdravu ishranu, ali su se povremeno hranili hranom sa visokim sadržajem šećera i zasićenih masti, pokazali su značajno kognitivno oštećenje, posebno u testovima prostorne memorije, i negativne promene u crevnim bakterijama.
„Smatramo da je ova vrsta posla ključna da nas navede da razmišljamo o održavanju zdravlja našeg mozga do starosti“, objašnjava neuronaučnica Margaret Moris iz UNSV.
Studija se proširuje na prethodna istraživanja članova tima koji su otkrili povezanost između loše ishrane i oštećene dugoročne prostorne memorije, pružajući nove informacije o efektima ‘cikliranja ishrane’.
Ponekad se posmatra kao kompromis između ekstrema zdrave i nezdrave ishrane, promene u ishrani mogu imati cenu.
U svakom od 3 različita eksperimenta, zdrava kontrolna grupa od 12 pacova je hranjena standardnom hranom za pacove i u poređenju sa 3 eksperimentalne grupe od 12 pacova koji su takođe ponekad hranjeni prerađenom hranom sa visokim sadržajem masti i šećera.
Eksperimentalne grupe su provele isti ukupan broj dana hranjene nezdravom hranom, bilo uzastopno ili raspoređeno u „ciklusima“ različite dužine.
Pre i posle perioda ciklusa dijete, istraživači su testirali kratkoročno pamćenje pacova i merili mikrobiotu u njihovom izmetu. Takođe su ih izmerili pre i posle i pratili koliko su svake vrste hrane pacovi konzumirali.
Pacovi koji su jeli loše tokom bilo kojeg vremena imali su manje raznolik mikrobiom creva, sa više bakterija povezanih sa gojaznošću i manje sojeva dobrih bakterija povezanih sa kontrolom težine. Sa dužim izlaganjem nezdravoj ishrani, ove promene su se pogoršavale.
Kognitivno oštećenje je takođe postalo ozbiljnije tokom vremena, pacovi koji su bili hranjeni nezdravom ishranom više dana pokazali su najgore rezultate na testovima pamćenja koji su zahtevali opoziv postavljanja predmeta.
„Naše analize su pokazale da su nivoi dve bakterije u korelaciji sa stepenom oštećenja pamćenja“, kaže Majk Kendig, medicinski naučnik na UNSV u to vreme. „Ovo sugeriše vezu između efekata biciklizma u ishrani na kogniciju i mikrobiotu.“
Nije iznenađujuće da su pacovi koji su dugo jeli ishranu sa visokim sadržajem masti i šećera dobili više na težini od pacova u kontrolnoj grupi. Ali izgleda da dužina ciklusa loše ishrane nije direktno uticala na povećanje telesne težine.
Ovo ukazuje da efekti na zdravlje creva i pamćenja možda nisu povezani sa povećanjem telesne težine koji je obično uzrokovan nezdravom ishranom.
„Kod ljudi znamo da je ishrana koja povećava upalu izgleda manje korisna za funkciju našeg mozga“, kaže Moris. „I u prošlosti smo kod pacova pokazali da ovi kognitivni deficiti zapravo koreliraju sa upalom u mozgu.“
Ovi rezultati doprinose rastućem broju dokaza koji povezuju zdravlje creva i ishranu sa zdravljem mozga.
„Znamo da su creva veoma povezana sa našim mozgom“, dodaje Moris. „Promene mikrobioma kao odgovor na našu ishranu mogu uticati na naš mozak i ponašanje.“
Iako ovi nalazi možda nisu ono što želimo da čujemo, naučnici naglašavaju da se čini da održavanje zdrave ishrane u dužem vremenskom periodu daje povoljnije ishode za zdravlje creva i mozga.
Druge studije sugerišu da dobra ishrana smanjuje rizik od bolesti i može da vam doda godine života, tako da bi možda bilo vredno zameniti poslastice sa visokim sadržajem masti i šećera za zdravije opcije.
„Ako možemo da održavamo zdravu ishranu – kao što je mediteranska ishrana sa velikom raznovrsnošću, voćem, povrćem, niskim sadržajem zasićenih masti, dobrim proteinima – imamo veće šanse da očuvamo našu spoznaju“, zaključuje Moris.
Studija je objavljena u Molecular Nutrition & Food Research.
