Naučnici su otkrili uzrok džinovskih podvodnih klizišta na Antarktiku, za koje veruju da su mogli da izazovu talase cunamija koji su se protezali preko Južnog okeana.
Međunarodni tim istraživača otkrio je slojeve slabih, fosilizovanih i biološki bogatih sedimenata stotinama metara ispod morskog dna.
Oni su se formirali ispod velikih područja podvodnih klizišta, od kojih su mnoga usekla više od 100 metara u morsko dno.
Pišući u Nature Communications, naučnici kažu da su ovi slabi slojevi – sačinjeni od istorijskog biološkog materijala – učinili da područje bude podložno neuspehu u slučaju zemljotresa i drugih seizmičkih aktivnosti.
Oni takođe naglašavaju da su se slojevi formirali u vreme kada su temperature na Antarktiku bile i do 3°C toplije nego danas, kada je nivo mora bio viši, a ledeni pokrivači mnogo manji nego sada.
Pošto planeta trenutno prolazi kroz period opsežnih klimatskih promena – ponovo uključujući toplije vode, porast nivoa mora i smanjenje ledenih pokrivača – istraživači veruju da postoji potencijal da se takvi incidenti ponove.
Analizom efekata prošlih podvodnih klizišta, oni kažu da bi budući seizmički događaji kod obala Antarktika mogli ponovo da predstavljaju rizik od talasa cunamija koji stignu do obala Južne Amerike, Novog Zelanda i jugoistočne Azije.
Klizišta su u istočnom Rosovom moru otkrili 2017. godine od strane međunarodnog tima naučnika tokom italijanske ekspedicije ODISSEA.
Naučnici su ponovo posetili ovo područje 2018. godine u okviru ekspedicije 374 Međunarodnog programa za otkrivanje okeana (IODP), gde su prikupili jezgra sedimenata koja se protežu stotinama metara ispod morskog dna.
Analizirajući te uzorke, pronašli su mikroskopske fosile koji su dali sliku o tome kakva je klima bila u regionu pre miliona godina i kako je stvorila slabe slojeve duboko ispod Rosovog mora.
Novu studiju je vodila dr Dženi Gejls, predavač hidrografije i istraživanja okeana na Univerzitetu u Plimutu, i deo IODP ekspedicije 374.
Ona je rekla: „Podmorska klizišta predstavljaju veliki geohazard sa potencijalom da izazovu cunami koji može dovesti do ogromnog gubitka života. Klizišta takođe mogu uništiti infrastrukturu uključujući podmorske kablove, što znači da bi budući takvi događaji stvorili širok spektar ekonomskih i društvenih uticaja. Zahvaljujući izuzetnoj očuvanosti sedimenata ispod morskog dna, po prvi put smo uspeli da pokažemo šta je izazvalo ova istorijska klizišta u ovom regionu Antarktika, kao i da ukažemo na uticaj ovakvih događaja u budućnosti. Naši nalazi ukazuju na to kako hitno Moramo da poboljšamo naše razumevanje kako globalne klimatske promene mogu uticati na stabilnost ovih regiona i potencijal za buduće cunamije.“ Bušenje u morsko dno Rosovog mora tokom ekspedicije 374 Međunarodnog programa otkrića okeana (IODP) za pronalaženje jednog od stotina jezgara koje je pomoglo naučnicima da procene uzroke istorijskih klizišta. Kredit: Laura de Santis
Profesor Rob Mekej, direktor Antarktičkog istraživačkog centra na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu i ko-glavni naučnik ekspedicije IODP 374, dodao je: „Glavni cilj našeg projekta bušenja IODP u 2018. bio je da razumemo uticaj koji su klima i okeani imali zagrevanje. o topljenju ledenih pokrivača Antarktika u prošlosti kako bismo razumeli njegov budući odgovor.Međutim, kada su dr Gejls i njene kolege na brodu OGS Ekplora godinu dana ranije mapirali ove ogromne skarpe i klizišta, bilo nam je pravo otkriće da vidimo kako Prošle promene klime koje smo proučavali iz bušenja bile su direktno povezane sa podmorskim klizištima ove veličine. Nismo očekivali da ćemo ovo videti, a to je potencijalna opasnost koja svakako zahteva dalju istragu.“
Laura De Santis, istraživač na Nacionalnom institutu za okeanografiju i primenjenu geofiziku u Italiji, a takođe i ko-glavni naučnik ekspedicije IODP 374, objasnila je: „Jezgra sedimenta koje smo analizirali dobijena su kao deo IODP, međunarodnog naučnog bušenja morskog dna projekat koji je aktivan u oblasti geonauke više od 50 godina. Projekat ima za cilj da istraži istoriju planete Zemlje, uključujući okeanske struje, klimatske promene, morski život i mineralne naslage, proučavanjem sedimenata i stena ispod morskog dna.“
Jan Sverre Laberg, sa Arktičkog univerziteta u Norveškoj, Tromsø, rekao je: „Ogromna podmorska klizišta su se dogodila i na južnim i na severnim kontinentalnim rubovima visoke geografske širine, uključujući Antarktičke i norveške kontinentalne margine. Više znanja o ovim događajima na Antarktiku će takođe biti relevantno za procenu geohazarda podmornica na moru Norveške.“
Dr Amelia Shevenell, vanredni profesor geološke okeanografije na Univerzitetu Južne Floride, College of Marine Science, napomenula je: „Ova studija ilustruje važnost naučnog bušenja okeana i geologije mora za razumevanje prošlih klimatskih promena i identifikovanje regiona koji su podložni prirodnim opasnostima. informišu o infrastrukturnim odlukama. Velika klizišta duž Antarktičke margine imaju potencijal da izazovu cunamije, što može dovesti do značajnog gubitka života daleko od njihovog porekla. Dalje, nacionalni antarktički programi istražuju mogućnost instaliranja podmorskih kablova kako bi se poboljšale komunikacije iz istraživačkih baza na Antarktiku Naša studija, sa padine Rosovog mora, nalazi se prema moru od glavnih nacionalnih i međunarodnih istraživačkih stanica, što ukazuje da su morske geološke i geofizičke studije izvodljivosti ključne za uspeh ovih projekata i da ih treba završiti rano u procesu razvoja, pre zemlje ulažu i zavise od ove komunikacione infrastrukture“.