Simptomi depresije i anksioznosti među mladima iz Singapura doveli su do toga da su izostali u proseku 190 sati – ili 24 dana – iz škole, prema anketi roditelja u Singapuru koju su sproveli Medicinska škola Duke-NUS i Institut za mentalno zdravlje (IMH). Istraživanje je takođe pokazalo da je školski uspeh ovih mladih opao za oko 63%. Istraživanje je objavljeno u časopisu Child and Adolescent Psychiatry and Mental Health.
Dok su mladi u proseku propustili 24 dana zbog svojih simptoma, 13% njih je propustilo tri meseca ili više. Roditelji su prijavili slično smanjenje sposobnosti njihovog deteta da se bavi drugim svakodnevnim aktivnostima, otkrivajući da ova stanja prožimaju sve aspekte detetovog života.
„Pravi efekti nelečenih stanja mentalnog zdravlja među mladima će se proširiti i na odraslo doba kada budu manje sposobni da dobiju nagrađivane i visoko plaćene poslove zbog lošeg uspeha u školi i drugih izazova koji su posledica njihove bolesti“, rekao je profesor Erik Finkelštajn, zdravstveni radnik. ekonomista iz Duke-NUS-ovog Health Services & Sistems Research (HSSR) i viši autor studije. Ova studija nadovezuje se na slično istraživanje među odraslima u Singapuru objavljeno nedavno, koje je pokazalo da su depresija i anksioznost kod odraslih odgovorni za čak 2,9% smanjenja BDP-a zbog otprilike 1 od 5 odraslih osoba koje imaju takve simptome.
Ovo najnovije istraživanje, sprovedeno između aprila i juna 2022. godine, pitalo je 991 roditelja o njihovoj deci, ukupno 1.515 mladih, kako bi se procenilo stanje mentalnog zdravlja mladih. Prvobitna skrining anketa je identifikovala 104 roditelja čija su deca, uzrasta od 4 do 21 godine, imala simptome depresije ili anksioznosti. Ovi roditelji su zatim popunili sveobuhvatniju anketu sa pitanjima o izostancima iz škole, školskim rezultatima i korišćenju zdravstvene zaštite.
Odgovori roditelja su pokazali da je skoro 12% mladih imalo simptome u skladu sa depresijom, dok je približno 13% imalo simptome u skladu sa anksioznošću; ukupno, prijavljeno je da 16,2% mladih ima simptome u skladu sa najmanje jednim od ovih stanja. Uprkos tome, samo 15% je imalo zvaničnu dijagnozu od zdravstvenog radnika, što sugeriše da mnogi ostaju nelečeni.
Ovo može objasniti zašto je skoro dve trećine pogođenih mladih imalo neplaniranu posetu odeljenju hitne pomoći, a nešto više od polovine zahtevalo je hospitalizaciju u bolnici tokom prošle godine. Roditelji su prijavili da troše u proseku 10.250 S$ na medicinsku negu kao rezultat mentalnog zdravlja njihove dece. Na nivou stanovništva, direktni troškovi zdravstvene zaštite za ova stanja među mladima se procenjuju na 1,2 milijarde S$.
Docent Irene Teo iz Duke-NUS-ovog HSSR programa i koautor studije dodala je: „Rezultati naše studije pokazuju da su potrebni veći napori kako bi se podstakli i deca i odrasli da iskoriste mnoge mogućnosti za postizanje mentalnog zdravlja. tretmani u Singapuru“.
„Ovi nalazi ukazuju na važnost rane intervencije kako bi se smanjio rizik od dugoročnih komplikacija i poboljšali ishodi. Da bi se to dogodilo, neophodna je svijest o mentalnom zdravlju i pismenost. Na primjer, ako roditelj prepozna simptome (svijest) i zna šta da radi (pismenost), mogli bi da podstaknu dete da priča o tome ili da mu predlože pomoć“, rekao je vanredni profesor Daniel Fung, glavni izvršni direktor Instituta za mentalno zdravlje i koautor studije.
Prof. Finkelstein je dodao: „Uporedo sa većim pristupom tretmanima zasnovanim na dokazima, trebalo bi da sprovodimo programe skrininga i za decu i za odrasle kako bismo rano identifikovali stanja mentalnog zdravlja, bolje iskoristili programe podrške vršnjacima i povećali napore za destigmatizaciju mentalnog zdravlja. Zbog visoke prevalencije i troškova mentalnih bolesti i kod dece i kod odraslih, uspešna strategija mentalnog zdravlja treba da dobije isti nivo hitnosti kao Singapurski rat protiv dijabetesa.“