Snimke daljinske detekcije se široko koriste u reagovanju na katastrofe zbog svoje lake pristupačnosti i pravovremenosti i mogu jasno da odražavaju promene u karakteristikama izazvanim zemljotresima korišćenjem poređenja slika pre i posle zemljotresa.
Zemljotresi jačine 7,8 i Mv 7,5 koji su se dogodili u Turskoj 6. februara 2023. godine izazvali su teške gubitke života i uništenje puteva i zgrada. Ovaj događaj je bio najveći zemljotres koji je pogodio zone istočne Anatolije (EAFZ) od 1990-ih.
Da bi stekao pravovremeni i dubinski uvid u zemljotrese, tim istraživača sa Instituta za prognozu zemljotresa u Pekingu, Kina, koristio je Makar i GF-2 satelitske podatke visoke rezolucije da bi dobio prostorno tumačenje dela zone rupture u epicentar ovog zemljotresa, kao i seizmička klizišta i ukapljivanje tla razvili su se oko zone rupture.
„Tražili smo dislokacije karakteristika i izmerili količinu dislokacija, što je pružilo pravovremeno i sveobuhvatno razumevanje štete od zemljotresa izazvane ovim zemljotresom“, rekao je Iueren Ksu, korespondentni autor studije.
Tim je u početku protumačio zonu rupture od približno 75 km dužine i otkrio da je površina pokazala postepeno širenje širine širenja i postepeno smanjenje količine horizontalnih dislokacija do nemerljivih nivoa.
„Sekundarne opasnosti kao što je tečnost uglavnom se nalaze u rekama ili nižim terenima na kraju zone rupture, a klizišta se nalaze u oblastima dolina u blizini zone rupture“, rekao je Ksu.
Nalazi su objavljeni u časopisu Earthquake Research Advances.
Istraživači su predložili da zemljotresi u Turskoj neće imati direktan odgovor na seizmičku aktivnost značajne magnitude u zapadnoj Kini. Ovo je zbog kontinentalnog sudara koji uključuje različite ploče plus njihove kontrastne seizmički aktivne zone širom sveta.
„Uprkos tome što su i Kina i Turska deo istog evroazijskog seizmičkog regiona, one na različite načine pokazuju različitosti tektonskih mehanizama“, dodao je Sju.
