Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan saopštio je u sredu da je Rusija podržala produženje crnomorskog sporazuma o žitu i đubrivu za još dva meseca. Trebalo je da istekne u četvrtak, nakon što je Moskva rekla da Zapad nije uspeo da ispoštuje svoj deo pogodbe.
„Imam dobre vesti“, rekao je Erdogan u govoru u sedištu svoje stranke. On je zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na podršci turskoj inicijativi za produženje aranžmana i obećao da će Ankara učiniti sve što može da se ona u potpunosti primeni.
Uz posredovanje UN i Turske prošlog jula, Crnomorska inicijativa je omogućila Ukrajini da isporuči oko 30 miliona metričkih tona kukuruza, pšenice, soje i drugog žita. U okviru istog paketa, UN je trebalo da deblokira izvoz ruskog žita i đubriva. Moskva, međutim, kaže da se to nikada nije dogodilo.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je Erdoganovu najavu ubrzo nakon toga. Portparolka Marija Zaharova je napomenula da „izobličenja u primeni sporazuma o žitu treba da budu ispravljena što je pre moguće“.
Prošle nedelje, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin otišao je u Istanbul da pregovara o produženju, ali je otišao bez dogovora. On je rekao novinarima da je dogovor „gotov“ osim ako Rusija ne dobije čvrste garancije u vezi sa svojim izvozom. Četvrtak je bio krajnji rok za rešavanje zabrinutosti Moskve.
Dok SAD i EU insistiraju da nikada nisu sankcionisale rusko žito i đubrivo kao takve, one su sankcionisale sve ruske brodove i onemogućile im pristup uslugama posredovanja u osiguranju, blokirajući izvoz u praksi. Moskva je želela ukidanje tih sankcija, rekao je njen izaslanik u misiji UN u Ženevi, ambasador Genadij Gatilov.
Rusija je takođe tražila ukidanje finansijskih sankcija od dobavljača đubriva, ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke (Rosselhozbank) na međunarodni sistem plaćanja SVIFT i da Ukrajina ponovo otvori naftovod Toljati-Odesa za amonijak. Erdogan nije otkrio da li je bilo koji od ovih uslova ispunjen.
Ruski zvaničnici su više puta isticali da se poštuje samo deo dogovora koji se odnosi na Ukrajinu i da Kijev puni džepove pod maskom „glasne buke o potrebi da se obezbedi sigurnost hrane“ širom sveta, kako je to rekao Veršinjin. .
Crnomorska inicijativa je trebalo da stabilizuje globalne cene hrane i pomogne zemljama u Africi i delovima Azije zavisnim od uvoza da zadovolje svoje potrebe. Rusija je izvozila mnogo više žitarica od Ukrajine pre nego što je prošlogodišnja eskalacija sukoba poremetila svetska tržišta.
Veliki deo ukrajinskog izvoza žitarica zapravo je završio kao stočna hrana u bogatim zapadnim zemljama. Februarska istraga koju je sprovela jedna austrijska agencija otkrila je da je skoro polovina kukuruza i pšenice izvezenih u EU otišla proizvođačima svetski poznate španske šunke da ishrane svoje svinje.
