Istraživači sa Instituta Karolinska u Švedskoj pronašli su dodatne dokaze o tome kako Epstein-Barr virus može izazvati multiplu sklerozu ili progresiju bolesti. Nova studija objavljena u Science Advances pokazuje da neki pojedinci imaju antitela protiv virusa koja greškom napadaju protein u mozgu i kičmenoj moždini.
Epstein-Barr virus (EBV) je herpesvirus koji inficira većinu ljudi rano u životu, a zatim ostaje u telu, obično bez izazivanja simptoma. To je jedan od najrasprostranjenijih virusa kod ljudi. Preko 90% svetske populacije je zaraženo EBV-om i nosi virus doživotno kao latentna, obično asimptomatska infekcija. Većina ljudi je zaražena kao deca sa malo simptoma ili bez njih, ali kod mladih odraslih, virus često izaziva infektivnu mononukleozu, takođe poznatu kao glandularna groznica ili „bolest poljupca“.
Veza između EBV-a i neurološke bolesti multiple skleroze (MS) otkrivena je pre mnogo godina i od tada zbunjuje istraživače. Sve veći broj dokaza, uključujući dva rada objavljena u časopisu Science and Nature prošle godine, sugeriše da EBV infekcija prethodi MS i da mogu biti uključena antitela protiv virusa. Međutim, čini se da se molekularni mehanizmi razlikuju među pacijentima i ostaju uglavnom nepoznati.
„MS je neverovatno složena bolest, ali naša studija pruža važan deo slagalice i mogla bi da objasni zašto neki ljudi razviju bolest“, kaže Olivija Tomas, postdoktorski istraživač na Odeljenju za kliničku neuronauku, Karolinska institut i prvi autor studije papir. „Otkrili smo da određena antitela protiv Epstein-Barr virusa, koja bi se inače borila protiv infekcije, mogu greškom da ciljaju mozak i kičmenu moždinu i izazovu štetu.
Istraživači su analizirali uzorke krvi od više od 700 pacijenata sa MS i 700 zdravih osoba. Otkrili su da se antitela koja se vezuju za određeni protein u Epstein-Barr virusu, EBNA1, takođe mogu vezati za sličan protein u mozgu i kičmenoj moždini koji se zove CRIAB, čija je uloga da spreči agregaciju proteina tokom stanja ćelijskog stresa kao što je zapaljenje. . Ova pogrešno usmerena, unakrsno reaktivna antitela mogu oštetiti nervni sistem i izazvati ozbiljne simptome kod pacijenata sa MS, uključujući probleme sa ravnotežom, pokretljivošću i umorom. Antitela su bila prisutna kod oko 23% pacijenata sa MS i 7% kontrolnih osoba.
„Ovo pokazuje da, iako ovi odgovori antitela nisu potrebni za razvoj bolesti, oni mogu biti uključeni u bolest kod do četvrtine pacijenata sa MS“, kaže Olivija Tomas. „Ovo takođe pokazuje velike varijacije među pacijentima, naglašavajući potrebu za personalizovanim terapijama. Trenutne terapije su efikasne u smanjenju relapsa kod MS, ali nažalost, nijedna ne može sprečiti progresiju bolesti.“
Istraživači su takođe otkrili da verovatno postoji slična unakrsna reaktivnost među T ćelijama imunog sistema.
„Sada proširujemo naše istraživanje da bismo istražili kako se T ćelije bore protiv EBV infekcije i kako ove imune ćelije mogu oštetiti nervni sistem kod multiple skleroze i doprineti progresiji bolesti“, kaže Mattias Bronge, pridruženi istraživač na Odeljenju za kliničku neuronauku, Karolinska institut i deli prvi autor rada.
