Decenijama istraživanja pokazuju da vas doživljavanje traumatičnih stvari u detinjstvu – kao što je roditelj alkoholičar ili odrastanje u burnom domu – dovodi u opasnost za lošije zdravlje i preživljavanje kasnije u životu.
Ali sve veći dokazi sugerišu da stvaranje jakih društvenih odnosa može pomoći u ublažavanju ovih efekata. I ne samo za ljude, već i za naše rođake primate.
Oslanjajući se na podatke od 36 godina, nova studija o skoro 200 pavijana u južnoj Keniji otkriva da nevolje u ranom životu mogu da im oduzmu godine života, ali snažne društvene veze sa drugim babunima u odraslom dobu mogu pomoći da se vrate.
„To je kao izreka iz apokrifa kralja Džejmsa, „veran prijatelj je lek života“, rekla je viši autor Suzan Alberts, profesor biologije i evolucione antropologije na Univerzitetu Djuk.
Babuni koji su imali teško detinjstvo uspeli su da povrate dve godine očekivanog životnog veka formiranjem jakih prijateljstava.
Nalazi se pojavljuju 17. maja u časopisu Science Advances.
Istraživanja su dosledno otkrivala da će oni koji prođu kroz više loših iskustava u odrastanju – stvari poput zlostavljanja, zanemarivanja, roditelja sa mentalnim bolestima – verovatnije da će se suočiti sa ranim grobom. Ali otkriti kako jedno vodi do drugog bilo je teže.
Dok su nedostaci teškog vaspitanja dobro dokumentovani, „osnovne mehanizme je bilo teže odrediti“, rekao je Alberts.
Jedno od ograničenja prethodnih istraživanja bilo je oslanjanje na sećanja ljudi o svojoj prošlosti koja su sama prijavila, koja mogu biti subjektivna i neprecizna.
Alberts je rekao da tu dolazi do dugotrajnog istraživanja divljih primata — koji dele više od 90% naše DNK. Od 1971. istraživači su skoro svakodnevno pratili pojedine pavijane u blizini Nacionalnog parka Amboseli u Keniji, primećujući koje životinje su družili se i kako su prošli tokom svog života u okviru istraživačkog projekta Amboseli Babuon.
U novoj studiji, istraživači su želeli da znaju: kako nevolje u ranom životu na kraju dovode do prerane smrti, čak i godinama kasnije?
Jedna hipoteza je da osobe koje su preživele traumu često odrastaju i imaju problematične odnose kao odrasli, a rezultirajući nedostatak društvene podrške je ono što im skraćuje život. Ali nova otkrića daju drugačiju sliku uzročnog puta uključenog u pavijane i nude određenu nadu.
U studiji, istraživači su pogledali kako su rana životna iskustva i društvene veze odraslih uticali na dugoročni opstanak kod 199 ženki pavijana koje su pomno praćene u Amboseliju između 1983. i 2019.
Babuni ne odrastaju u slomljenim ili nefunkcionalnim domovima sami po sebi, ali teškoće im nisu strani. Za svaku ženu, tim je izračunao njenu izloženost šest potencijalnih izvora ranih nevolja. Gledali su da li ima majku nižeg ranga ili socijalno izolovanu, ili je njena majka umrla pre nego što je postala zrela. Takođe su primetili da li je rođena u sušnoj godini, rođena u velikoj grupi ili je imala brata ili sestru bliskog uzrasta, što bi moglo značiti više konkurencije za resurse ili majčinu pažnju.
Rezultati pokazuju da su za babune koji odrastaju u polusušnom i nepredvidivom pejzažu Amboselija stresna iskustva uobičajena. Od pavijana u studiji, 75% je patilo od najmanje jednog stresora, a 33% je imalo dva ili više.
Analize su takođe potvrdile prethodne nalaze da što je veći broj teškoća žene, to je njen životni vek kraći. Ali to nije bilo samo zato što su babuni koji su iskusili više preokreta u ranom životu bili socijalno izolovaniji kao odrasli, što jesu, rekao je Alberts.
Umesto toga, istraživači su uspeli da pokažu da je 90% pada u preživljavanju posledica direktnih efekata ranih nevolja, a ne oslabljenih društvenih veza koje neizbežno doživljavaju u odraslom dobu.
Efekti se sabiraju. Svaka dodatna teškoća se pretvorila u 1,4 izgubljene godine života, bez obzira koliko jake ili slabe bile njihove veze sa drugim babunima. Babuni koji su prošli kroz četiri loša iskustva u odrastanju umrli su skoro 5,6 godina ranije od onih koji se nisu suočili ni sa jednim – što je veliki pad s obzirom na to da prosečna ženka pavijana doživi samo oko 18 godina.
Ali to ne znači da su babuni sa nesrećnim početkom života osuđeni na kratak život.
„Žene koje imaju loše rane živote nisu osuđene na propast“, rekla je prva autorka Elizabet Lange, docent na SUNI Osvego.
Daleko od toga. Istraživači su takođe otkrili da su pavijani koji su formirali jače društvene veze – mereno koliko često su se negovali sa svojim najbližim prijateljima – dodali 2,2 godine svojim životima, bez obzira sa čim su se suočili kada su bili mlađi.
Pavijani čije su majke umrle pre nego što su dostigle zrelost, ali su potom u odraslom dobu sklopile jaka prijateljstva, najbolje su uspele da se oporave.
Druga strana je takođe istinita, rekao je Alberts. „Jake društvene veze mogu ublažiti efekte nedaća u ranom životu, ali obrnuto, slabe društvene veze mogu ih povećati.“
Istraživači još ne mogu reći da li se rezultati mogu generalizovati na ljude. Ali ako jeste, kažu istraživači, to sugeriše da rana intervencija nije jedini efikasan način da se prevaziđu efekti traume iz detinjstva.
„Otkrili smo da i nevolje u ranom životu i društvene interakcije odraslih utiču na opstanak nezavisno“, rekao je Lange. „To znači da intervencije koje se dešavaju tokom životnog veka mogu poboljšati preživljavanje.“
Drugim rečima, fokusiranje na odrasle, posebno njihovu sposobnost da grade i održavaju odnose, takođe može pomoći.
„Ako ste imali nevolje u ranom životu, šta god da radite, pokušajte da steknete prijatelje“, rekao je Alberts.
