Tim sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan otkrio je grupu moždanih ćelija koje podstiču apetit kada postoji produženi višak energije u telu, kao što je višak masti kod gojaznosti.
Istraživači su otkrili da ove ćelije ne samo da proizvode molekul koji stimuliše apetit NPI, već su u stvari učinile mozak osetljivijim na molekule, još više pojačavajući apetit. Studija je objavljena u časopisu Cell Metabolism.
„Ove ćelije pokreću promene u mozgu koje ga čine osetljivijim čak i na niske nivoe NPI kada postoji višak energije u telu u vidu viška masti – izazivajući apetit tokom gojaznosti“, objašnjava profesor Herbert Hercog, stariji autor knjige studija i gostujući naučnik u Garvanu.
„Naša studija se bavi dugogodišnjim pitanjem o tome kako se apetit kontroliše kod gojaznosti i ima potencijal da odvede razvoj terapije u novom pravcu.“
Gojaznost je glavni problem javnog zdravlja i bolest koja pogađa više od jedne od 10 odraslih osoba i povećava rizik od razvoja drugih hroničnih stanja, kao što su dijabetes ili bolesti srca. Iako mnogi faktori mogu uticati na razvoj gojaznosti – prekomerno nakupljanje masnog tkiva u telu – obrasci ishrane i nivoi fizičke aktivnosti su ključni faktori.
„Naš mozak ima složene mehanizme koji osećaju koliko je energije uskladišteno u našem telu i u skladu sa tim prilagođava naš apetit. Jedan od načina na koji to radi je preko molekula NPI, koji mozak proizvodi prirodno kao odgovor na stres, kao što je glad, da bi stimulisao jedenje “, kaže profesor Hercog.
„Kada je energija koju trošimo manja od energije koju trošimo, naš mozak proizvodi više nivoe NPI. Kada naš unos energije premašuje naše trošenje, nivoi NPI opadaju i osećamo se manje gladno. Međutim, kada postoji produženi višak energije, npr. kao višak telesne masti kod gojaznosti, NPI nastavlja da izaziva apetit čak i na niskim nivoima. Hteli smo da razumemo zašto.“
U mišjim modelima gojaznosti, istraživači su istraživali ćelije u mozgu zvane neuroni koji su proizvodili NPI i otkrili da je iznenađujuće, 15% njih bilo drugačije – nisu isključili proizvodnju NPI tokom gojaznosti.
„Otkrili smo da u uslovima gojaznosti apetit uglavnom pokreće NPI koji proizvodi ova podskupina neurona. Ove ćelije ne samo da proizvode NPI, već su i senzibilizirale druge dijelove mozga da proizvode dodatne receptore ili ‘priključne stanice’ za molekul – još više pojačavaju apetit“, kaže profesor Hercog.
„Ono što smo otkrili je začarani krug koji remeti sposobnost tela da uravnoteži svoj unos energije sa skladištenjem energije i podstiče razvoj gojaznosti.“
„Naš mozak je osposobljen da se odupre manjku energije ili gubitku težine, jer to vidi kao pretnju našem opstanku i pokreće mehanizme koji povećavaju naš apetit tako da tražimo hranu. Kao što smo sada otkrili, to se dešava čak i kada imamo višak energije uskladištene u telu“, objašnjava profesor Hercog.
Istraživači kažu da njihovo otkriće otvara mogućnost blokiranja dodatnih, senzibiliziranijih receptora za NPI kao novi pristup razvoju lijekova protiv gojaznosti.
„Naše otkriće nam pomaže da bolje razumemo mehanizme u mozgu koji ometaju uravnotežen energetski metabolizam i kako oni mogu biti usmereni na poboljšanje zdravlja“, kaže profesor Hercog.
