Svet mora prepoloviti plastiku za jednokratnu upotrebu i smanjiti potrošnju za bacanje kako bi zaustavio plimu zagađenja životne sredine, navodi se u izveštaju UN od utorka koji upozorava da je narednih nekoliko godina kritično.
Zabrinutost raste zbog uticaja mikroplastike – proizvedene kada se plastični proizvodi raspadnu u životnoj sredini – koja je pronađena od najdubljih okeanskih rovova do vrha Mont Everesta.
Kod ljudi su otkriveni u krvi, majčinom mleku i placenti.
Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) dolazi dve nedelje pre nego što se pregovarači iz skoro 200 zemalja sastaju u Parizu za novu rundu pregovora sa ciljem postizanja pravnog sporazuma sledeće godine o okončanju zagađenja plastikom.
On postavlja trostruki plan zasnovan na ponovnoj upotrebi, reciklaži i diversifikaciji korišćenih materijala—kako bi se smanjilo zagađenje plastikom za 80 procenata do 2040. godine i prepolovila proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu.
U izveštaju se navodi istraživanje koje procenjuje da bi plastika mogla da emituje 19 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte do 2040. godine.
To bi suštinski sprečilo svet da ispuni svoju obavezu iz Pariskog sporazuma da ograniči porast prosečne temperature planete na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
„Način na koji proizvodimo, koristimo i odlažemo plastiku zagađuje ekosisteme, stvara rizik po ljudsko zdravlje i destabilizuje klimu“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a.
Ona je rekla da mapa puta izneta u izveštaju „dramatično smanjuje ove rizike, usvajanjem kružnog pristupa koji drži plastiku van ekosistema, naših tela i privrede“.
U 2020. godini, oko 238 miliona metričkih tona (mmt) otpada od kratkotrajne plastike — poput ambalaže koja završava u komunalnom otpadu — nastalo je širom sveta.
Otprilike polovina toga je loše upravljana — na primer bačena u okolinu ili spaljena.
Bez značajnih promena, UNEP očekuje da će godišnji plastični otpad dostići 408 mmt do 2040. godine, uključujući 380 mmt nove plastike na bazi fosilnih goriva. To bi značilo da bi oko 227 miliona tona plastike završilo u životnoj sredini.
U izveštaju se procenjuje da bi se uz niz rešenja za „promenu sistema“ ta cifra zagađenja mogla smanjiti na 41 mmt.
Ali izveštaj kaže da nema vremena za gubljenje.
„Narednih tri do pet godina predstavljaju kritičan okvir za akciju da se svet postavi na put ka implementaciji scenarija promene sistema do 2040. godine“, upozorava se.
Ponovna upotreba je posebno identifikovana kao najefikasnija mera — smanjenje zagađenja plastikom do 30 procenata do 2040. godine — uz uvođenje stvari kao što su boce za vodu koje se mogu ponovo puniti, šeme za vraćanje pakovanja i „mašine za obrnutu prodaju“.
Dok vlade moraju da podstaknu promenu, potrošači će morati da se „odreknu pogodnosti za jednokratnu upotrebu i da se naviknu da proizvodi izgledaju manje sjajno“.
Bolja reciklaža bi mogla da smanji zagađenje za petinu, navodi se u izveštaju, dok bi zamena plastike alternativama, poput papira ili drugih materijala za kompostiranje, mogla da pomogne u smanjenju otpada za još 17 odsto.
